Суд БиХ на бројним суђењима Србима оптуженим за ратне злочине као релевантне је узимао лажне исказе и исказе које су свједоци дали под присилом, одбацујући истовремено њихове изјаве дате на суђењима на којима су под заклетвом говорили да су изнуђене њихове изјаве дате током истраге.
Огроман број свједока за изнуђивање исказа је оптуживао бившег истражиоца СИПА Бајру Куловца и тужиоца Тужилаштва БиХ Ибру Булића, али њихове “методе убјеђивања” ни у једном предмету нису засметале судијама Суда БиХ. Један од предмета у којима је свједок отворено оптужио Куловца за притисак је поступак против Мирка Тодоровића из Братунца, који је 2009. године правоснажно осуђен на 13 година затвора. Свједок Љубиша Тодоровић на суђењу је отворено оптужио Куловца за изнуђивање исказа, али је судско вијеће, које су чиниле судија Минка Крехо и двојица страних судија Роланд Декерс и Торе Линдстех, одбацило његове тврдње и као свједока на суђењу позвало самог Бајру Куловца.
- Суд је изјаву свједока Љубише Тодоровића дату током истраге прихватио као вјеродостојну, а одбацио ону дату током главног претреса као очит резултат намјере да се оптуженима помогне у избјегавању кривичне одговорности. Суд је исказ свједока Бајре Куловца, истражиоца СИПА, оцијенио као јасан и увјерљив - наведено је у пресуди.
Миленко Трифуновић и друга осуђена лица у предмету “Кравица” након пресуде су у отвореном писму навели да је “осуђујућа пресуда донесена на основу изјава свједока изнуђених под пријетњама Бајре Куловца и Ибре Булића”. И заштићени свједок С-101 на суђењу Душку Јевићу и осталима рекао је да је прије давања било каквог исказа имао сусрет са Бајром Куловцем, који се представио као шеф истрага СИПА за Сребреницу. Он је рекао да му је Куловац пријетио да има свједоке који ће свједочити против њега, ако он не да исказ, а на питање тужиоца Ибре Булића због чега њему није све то пријавио, свједок је казао да “Булића гледа као надређеног Куловцу”.
Предсједавајући Предсједништва Борачке организације Републике Српске Горан Рогић каже да не зна ни за један случај у којем су свједоци позвани на одговорност због давања лажних исказа, као ни за један случај у којем су тужиоци и истражиоци процесуирани због изнуђивања исказа.
- Нажалост, у великом броју предмета је начињена непоправљива штета, јер су људи осуђивани на дугогодишње затворске казне на основу лажних или изнуђених исказа. Додатни проблем је што ниједан од тих предмета није ишао на ревизију, нити су поступци враћани на почетак, иако је непобитно утврђено да свједоци немају кредибилитет и да су давали лажне исказе. Ревизије није било зато што за то није било воље, јер да је било воље за ревизију, не би прије тога били прихватани изнуђени искази и свједочења инструисаних свједока - каже Рогић.
Према његовим ријечима, посебно погубно је што постоје предмети у којима су неки директни починиоци ратних злочина склапали нагодбе које је Суд БиХ прихватао.
- Такви људи су у замјену за свједочење, које је веома често било лажно, били ослобођени одговорности и нису процесуирани. Према информацијама којима располажемо, такав је и посљедњи случај и хапшење осумњичених за злочин у Новосеоцима код Сокоца - каже Рогић.
Признање
На суђењу Драгану Маринковићу, оптуженом за ратни злочин на подручју Власенице и Милића током 1992. године, адвокати одбране су оспоравали кредибилитет свједока Мунире Ахметовић. Она је на суђењу тврдила да је Маринковић био међу војницима који су убили њеног мужа у мају 1992. године, а током унакрсног испитивања је признала да је накнадно пријавила да је њен муж страдао 12. јула 1995. године у Сребреници, како би остварила право на пензију. Упркос томе, суд је њено свједочење уважио и Маринковића осудио на осам година затвора, а њен муж Мехмедалија се и даље води као жртва Сребренице.
