Члан породице убијених и бивши логораш Брано Вучетић изјавио је Срни да је спреман да учини све да Тужилаштво и Суд БиХ буду измјештени са локације бившег муслиманског злогласног логора за Србе "Виктор Бубањ" у Сарајеву, чиме ће бити спријечен наставак вријеђања српских жртава и њихових породица.
Вучетић, који је као рањени девтогодишњак био затворен у муслиманском логору у Сребреници, каже да иницијативу Савеза логораша Републике Српске сматра потпуно исправном јер је поражавајуће да у згради некадашњег логора буду Тужилаштво и Суд БиХ који нису учинили ништа да некадашњи логораши и породице убијених Срба дочекају правду.
- Као неко ко је и сам био у логору у Сребреници свјестан сам шта су логораши утамничени у злогласном "Виктор Бубњу" преживјели. У рату ми је убијена комплетна породица. Још нико није одговарао за смрт моје породице нити моје затварање. Не могу бити равнодушан и гурати главу у пијесак од онога што видим - истакао је Вучетић.
Вучетић каже да јасно види да се бившим логорашима и породицама убијених Срба ругају они који су све то наумили и остварили.
Из "Виктор Бубња" доносе одлуке Србима за тамнице
- У згради гдје су Срби мучени, формиран је Суд и Тужилаштво које ће до дана данашњег и даље мучити и тамничити искључиво Србе. Питам да ли их је срамота и да ли се боје Бога? Кад планирају да ме погледају у очи и да кажу да неко треба одговарати за смрт моје мајке, брата и оца, да неко треба одговарати за моје ране на тијелу, али и оне које су и даље отворене на мом срцу - пита Вучетић.
Вучетић пита и ко ће одговарати за то што му је неко узео дјетинство?
- То данас желе узети мојој дјеци, али и свој дјеци која су остала без родитеља. Као члан Савеза логораша, сву своју снагу сам спреман усредсредити да ова иницијатива буде реализована и тако буде спријечено да и даље вријеђају нас породице погинулих и логораше јер ја, нажалост, припадам свим тим категоријама - нагласио је Вучетић.
Локацијом Суда и Тужилаштва желе прикрити сва злодјела
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић изјавио је Срни да ова организација у потпуности подржава иницијативу Савеза логораша и да су њени чланови спремни заједно са њима ући у ту борбу како би та зграда била мјесто у којем ће се Срби окупљати и достојно обиљежити мјесто српског страдања, мучења и патње.
- Само наивни могу вјеровати да је то случајност, јер западни мешетари су врло свјесно жељели да прикрију причу о логорима за Србе у, како они кажу, окупираном Сарајеву - оцијенио је Којић.
Он је напоменуо да су се потрудили западњаци, па су све оне који су тамновали у "Викор Бубњу" али и "Силосу" и свим другим логорима послали на други дио свијета како би се што мање свједочило о звјерствима које су само ријетки пуком срећом преживјели.
Којић је навео да су Аустралија, Канада и САД само неке од локација у које су расељени Срби које су мучили пријератне комшије муслимани, те истакао да се све више избјеглих враћа у своју отаџбину и да међу њима има и оних који све гласније говоре о страхотама које су претрпјели.
- Ако човјека који је прије рата читао новине „Експрес“комшије ухвате и држе у једном од сарајевских логора пуних 1.355 дана јер, како рекоше, они читајућу уназад дођоше до тога да је он читао "Серпске" новине, то јасно показује да је Сарајево било окупирано, али искључиво за Србе", нагласио је Којић.
Којић каже да је током рата у казамату "Виктор Бубањ" скончало на стотине српских логораша, док се у послијератном времену у истој згради и даље пресуђује највише Србима, али и њиховим породицама које преживљавају стрес раван тортурама из самог логора.
Из "Виктор Бубња" се и данас наставља рат
- Увијек сам говорио да су Суд и Тужилаштво БиХ снајперско гнијездо из којег се најлакше пуца по Србима и Републици Српској и то се сваким даном потврђује. Оно што се тамо дешава није ништа друго до наставак рата само што се сада не пуца пушкама, већ се Срби убијају пресудама против њих, али исто тако и ослобађањем свих оних који су убијали српску нејач, па чак и оних који су у тој згради током рата били господари живота и смрти - истакао је Којић.
Којић је подсјетио да су у неколико наврата породица заробљених и погинулих српских бораца и несталих цивила организовали протесте, желећи да изкажу незадовољство радом Суда и Тужилаштва БиХ у процесуирању предмета ратних злочина над Србима, али и због тога што се ова институција неправде налази у зидинама српског страдања, патње, боли.
- Та зграда и данас није ништа друго до логор за Србе. Мало ко је од оптужених Срба успио доказати невиност у тој згради која је претворена у Суд и Тужилаштво које има задатак да што више Срба доведе ту, мучи их и пресуди, што је за нас равно убиству. Гладни пси рата махалали су пред том зградом током цјелог рата, баш као и сваки пут када су сарајевске кадије пуштале на слободу Насера Орића и све оне крвнике који су требали добити заслужене казне које умјесто њих одслужују Срби - каже Којић.
Предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић недавно је најавио иницијативу да се Тужилаштво и Суд БиХ измјесте са локације бившег злогласног логора за Србе "Виктор Бубањ" у Сарајеву и напоменуо да ће за реализацију ове иницијативе затражити помоћ институција Републике Српске.
Он је образложио да ће иницијативу поднијети зато што се на том мјесту данас доносе погубне и срамне пресуде руководству Републике Српске и српском народу.
- Успостављање Тужилаштва и Суда БиХ на мјесту казамата у којем су мучена дјеца, жене и старци, те убијани Срби представља смишљену провокацију да се омаловаже и понизе српске жртве рата и цио српски народ. Још нико није одговарао за злочине почињене над Србима у злогласном логору `Виктор Бубањ` кроз који је прошло око 5.000 Срба, док је их 500 убијено у том казамату -нагласио је Носовић.
Он је подсјетио да су власти ФБиХ спријечиле Савез логораша Републике Српске 19. септембра 2003. године да на тој згради постави спомен-плочу у знак сјећања на убијене Србе.
- Власти ФБиХ нису дозволиле српским логорашима да поставе спомен-плочу ни на једној локацији на којој су убијени Срби, почев од Казана, преко некадашње сарајевске Добровољачке улице, Враца и Златишта изнад Сарајева, па до Брчанске малте у Тузли и другим стратиштима - навео је Носовић.
ВСТС није ни разматрао иницијативу српских логораша
Предсједник Високог судског и тужилачког савјета /ВСТС/ БиХ Санин Богунић каже да "нема никакав посебан коментар" на иницијативу Савеза логораша Републике Српске за измјештање Тужилаштва и Суда БиХ из зграде некадашњег логора за Србе, те да "институције имају сједиште на тој локацији више од 20 година".
- Мислим да је таквих прича било и у прошлости, са разних страна - рекао је Срни Богунић.
Из ВСТС-а рекли су Срни да ова институција још није разматрала ово питање.
- Сходно наведеном, нисмо у могућности коментарисати исто", кратко су одговорили из ВСТС-а на питање Срне како коментаришу најаву Савеза логораша Републике Српске да ће тражити измјештање правосудних институција из ратног логора за Србе - некадашње касарне "Виктор Бубањ".
Забрањено постављање спомен-плоче
Власти ФБиХ спријечиле су 19. септембра 2003. године Савез логораша Републике Српске да у бившој касарни "Виктор Бубањ" у Сарајеву постави спомен-плочу у знак сјећања на страдање неколико хиљада затворених и 500 убијених Срба у вријеме док је ту био ратни логор.
О злочинима у логору "Виктор Бубањ", у који је након рата високи представник Педи Ешдаун својим наметнутим актом смјестио Суд БиХ, поједини логораши написали су књиге у којима су до детаља објаснили како се поступало са њима.
Страхиња Живак је у "Виктору Бубњу" и Централном затвору провео двије и по године прије него што је изашао у новембру 1994. године.
Ту је био под истрагом осам мјесеци, а након силних испитавања, на основу изнуђеног исказа, без свједока, оптужен је да је "имао утицај у подјели БиХ".
За све то вријеме Живак је спавао на бетону и дијелио просторију са још 16 људи у шест метара квадратних. За вријеме суђења уопште није имао правну заштиту.
У књизи "Живим да свједочим" Живак пише о монструозним иживљавањима, силовањима и убиствима српских затвореника.
- У затвору је било и жена. Кроз решетке сам видио 33 жене које су изводили у шетњу. Било је и трудница. Било је и читавих породица. Једну дјевојчицу са посебним потребама страшно су малтретирали, а оптуживали су је да је снајпериста!? Полицајци су увече пили и послије 22.00 часа одводили жене - наводи Живак.
Свједоци су годинама послије рата наводили каквим су страшним тортурама били подвргнути у логору "Виктор Бубањ".
Бројна су свједочења о пребијању људи кундацима, цокулама, бејзбол палицама, па чак и необрађеном даском.
Жене су свједочиле да су из логора "Виктор Бубањ" силом одвођене у центар Сарајева у хотел "Загреб", који је био и нека врста јавне куће, гдје су силоване логорашице.
Затворени Срби извођени су на лажна стријељања и враћани у ћелије, уз обећање да ће их "убити сутра".
О злостављању и убиствима у логору "Виктор Бубањ" постоје и свједочења "инсајдера" и она су била годинама позната јавности, али ни то Тужилаштву БиХ није много значило.
Марко Микеревић, који је током рата био мобилисан као судија поротник у Окружном војном суду у Сарајеву, у књизи "Сарајевски казани смрти" тврди да су за злочине у овом логору знале најистакнутије личности тадашње бошњачке политике.
У књизи, која је изашла из штампе у новембру 2004. године, Микеревић је оптужио тадашњег предсједника Комисије за нестале ФБиХ Амора Машовића да је од управника и стражара логора тражио искључиво тијела логораша да би их потом размјењивао са српском страном за заробљене муслиманске борце.
Машовић је ове оптужбе јавно одбацивао, али није познато да ли су га истражиоци Тужилаштва БиХ икада саслушали поводом тих навода.
Према Микеревићевом свједочењу, у овај логор често су долазили и Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Мустафа Церић, Расим Делић, Сефер Халиловић, Драган Викић и остали високи политички и војни функционери ратне муслиманске владе у Сарајеву.
