У прва три мјесеца ове године из БиХ је извезена роба у вриједности 2,7 милијарди КМ, што је за 150 милиона КМ мање у односу на исти период 2019.

Увоз је износио 4,3 милијарде КМ или за 340 милиона КМ мање него у првом кварталу лане, подаци су Спољнотрговинске коморе БиХ.

Вјекослав Вуковић, предсједник ове коморе, каже да спољнотрговинска размјена у овом периоду није забиљежила драстичније промјене.

– У марту ове године извезли смо робу вриједности 869 милиона КМ, што је за 15 одсто мање у односу на исти мјесец 2019. Увоз је у овом периоду забиљежио пад од 16 одсто – истиче Вуковић за Српскаинфо.

Додаје да у агроиндустрији биљежимо раст извоза за 64 одсто, највише због раста извоза меса у Турску, за преко 70 одсто.

– У трећем мјесецу прехрамбена индустрија нам је у порасту за 5,7 одсто, јер је дошло до веће потражње за овим робама на страним тржиштима. Кад је ријеч о металском и електро сектору, у првом кварталу ове године имамо пад извоза за девет одсто и пад увоза за десет одсто. Извоз је пао за 102 милиона КМ, а увоз за 155 милиона КМ. У марту је, у овом сектору, забиљежен пад извоза за 21 одсто, а пад увоза за 26 одсто. Метална индустрија није изгубила своје уговоре, они су и даље на снази. Лагани пад у овом сектору забиљежен је још крајем прошле године, када је дошло до застоја у индустријској производњи у Њемачкој. Међутим, њемачко тржиште ће доживјети свој опоравак кад крене извоз према другим тржиштима. Престанком епидемије у Кини, Њемачка је већ кренула енорман извоз у ову државу. Очекујемо активирање уговора и у БиХ – објашњава Вуковић.

Додаје да је у БиХ доста тога индивидуално, од компаније до компаније.

– Неке компаније су нашле алтернативна тржишта, па су преузеле уговоре Чешке, Словачке, Пољске. Не можемо рећи да је ријеч о неком великом застоју. Поменути проценти супротни су цјелокупном понашању, односно, новонасталој ситуацији. Пораст извоза имамо у графичкој индустрији и папирној галантерији, јер је дошло до потражње за тим робама. За три мјесеца биљежимо пораст извоза од седам одсто. Хемијска индустрија биљежи пад увоза одређених роба за 65 одсто, зато што су забрањене за увоз. Наиме, дошло је до рестрикције у одређеним земљама да се те робе извозе. Кад гледамо укупно квартално, извоз је пао за око седам одсто – каже Вуковић.

Према његовим ријечима, најпогођеније гране су туризам, хотелијерство и међународни превоз путника, које не раде уопште, јер нема кретања људи.

– Кад је ријеч о енергентима, звоз нафте смањен за 20 одсто, а увоз за 21 одсто, па овдје имамо неке поравнање. Ми нисмо неки произвођачи нафте, тако да је овдје ријеч о реекспорту, а пад увоза приближан је паду извоза. Увоз струје је пао за 25 одсто, јер неке индустријске гране мање увозе електричну енергију коју су куповале на слободним тржиштима, попут „Алуминијума“ у Мостару. Овај пад није у вези са епидемијом корона вируса, него са драстичним падом индустријске производње коју биљежимо од прошле године – истиче Вуковић и додаје да су епидемијом корона вируса најпогођеније Италија, Њемачка, Швајцарска.

– Ту нам је дошло до застоја извоза љековитог биља. Највећи проблем тренутно нам је сјеверна Италија, а они су један од наших највећих снабдјевача репроматеријалом. У сваком случају, можемо рећи да ни увоз ни извоз нису стали – наглашава Вуковић.