Деривати на бензинским пумпама широм БиХ износе у просјеку око 2,40КМ. На томе, изгледа, неће стати.

Раст цијена на свјетском тржишту довео је до поскупљења горива, али тенденција раста је и даље присутна, поручују стручњаци. Поновни раст цијена горива зависи од залиха деривата које дистрибутери имају и од кретања цијена на берзи.

- Разлог раста цијена је раст котација на европском тржишту, поготово дизелског горива који је проузрокован геополитичком ситуацијом, увођењем санкција одређеним руским компанијама, као и нападима на рафинерије од стране Украјине. Према тренутним параметрима које ми видимо, курс долара и цијене на берзи, нажалост, можемо очекивати раст и преко ових 2,40 КМ - рекао је за АТВ Ђорђе Савић, предсједник Групације за промет нафтом и нафтним дериватима привредне коморе Републике Српске.

Поскупљење нафте и нафтних деривата довешће и до пораста цијена прехрамбених намирница, истичу из Удружења потрошача. Али чак и када нафта појефтини на свјетском тржишту, то се не одражава на цијене на пумпама, а поготово не прати цијену основних животних намирница.

- Имамо ситуацију да је трговцима стављено на вољу да самостално одлучују колико ће и када да поскупе, а у суштини и поскупљење нафте у овом случају им служи само за изговор да би могли да поскупе и цијене, ионако већ скупих, основних животних намирница - рекао је Драган Јошић из Удружења за заштиту потрошача "Реакција".

Економисти упозоравају да проблем економије Републике Српске и БиХ лежи у олигополу и тзв. "љепљивости цијена". Када једном нешто поскупи, тешко му пада цијена, а када треба да поскупи лако се креће навише.

- Проблем, или наслијеђена појава економије у Републици Српској и БиХ је да смо ми јако мали. Код нас већина тржишта, укључујући и тржиште нафте, је нека врста олигопола. Без обзира што имамо и велики број малих пупми, доминантну позицију на тржишту заузимају три или четири компаније. Ми немамо ни претјерано ефикасне институције које би истраживале и спречавале олигополско понашање - рекао је економиста Марко Ђого.