Вирус је највећа пријетња опстанку човјека на планети, рекао је нобеловац и молекуларни биолог Џошуа Ледерберг, а ријеч која ових дана пријети иза сваког ћошка и леди крв у венама је нови, смртоносни, вирус корона који се из кинеског града Вухана, епицентра заразе, шири на остатак свијета.
О каквом се злогласном обољењу ради показује чињеница да је за кратко вријеме узело више од 600 жртава и заразило на хиљаде људи.
Због његове појаве у карантин је стављена читава кинеска регија Хубеј, Свјетска здравствена организација (СЗО) је прогласила ванредну ситуацију од међународног значаја, укинути су авио-летови, затворене границе, а многе земље су послале авионе по своје држављане како би их избавиле из епицентра епидемије.
То показује како не треба много да се страх пробуди и почне освајати свијет.
Амерички писац Х. П. Ловекрафт давно је рекао да је страх најстарија и најјача емоција, а да је најјачи страх онај од непознатог.
Вирус корона је баш то, непознат савременом човјеку упркос великом напретку медицине. Шта се заправо догађа у том свијету опасних убица које свако мало пријете човјечанству, остаје мистерија дуго након њихове појаве.
Као пријетња и глобална потенцијална опасност непрестано се појављују нови вируси. Тако су у протеклој деценији свијетом протутњали бројни “јахачи апокалипсе”, како су истраживачи и научници прозвали смртоносне вирусе.
Међу најстаријима је ебола, откривена 1976. године. Тај опасни вирус 2013. године изазвао је епидемију у западној Африци, а страх и стрепња од његове моћи и даље тињају, нарочито јер је лани харала епидемија у Демократској Републици Конго.
Још један вирус који је у скоријој прошлости узнемирио становнике широм планете, па тако и грађане БиХ је птичји грип. Један патогени сој подтипа H5N1 први пут је забиљежен 1997. у Хонгконгу и од тада се проширио великим дијелом Азије и источне Европе. Процјењује се да је ова болест узела више од 600 живота.
У кинеској покрајини Гуангдонг у децембру 2002. године први пут је регистрована заразна болест коју изазива тешки акутни респираторни синдром или САРС. Од фебруара 2003. године забиљежен је и значајан број обољелих у Хонгконгу, Сингапуру, Вијетнаму, Тајвану и Бангкоку, а чак половина су били здравствени радници који су бринули о обољелима.
Смртоносни вируси, величине једва три милијардита дијела милиметра, наставили су да се редају један за другим. Прије 11 година проглашена је пандемија свињског грипа, након чега је услиједио зика вирус који преносе комарци.
Године 2014. вирус се раширио источно, преко Пацифика до Француске Полинезије, затим на Ускршње острво и 2015. у Мексико, Централну Америку, на Карибе и у Јужну Америку, гдје је избијање зике достигло пандемичан ниво.
О каквим је вирусима ријеч, колико су опасни, како настају и колико савремени човјек зна о њима, за “Глас Српске” говоре угледни епидемиолози из земље и региона.
Познати епидемиолог из Београда Зоран Радовановић сматра да је борба човјека и вируса непрестана јер људски развој у стопу прати и развој нових вируса, којима се не може одмах по њиховом настанку ући у траг. Каже да нови вирус корона представља пријетњу човјеку, али да у овом дијелу Европе нема разлога за велику панику.
- Ово је трећи пут у овом веку да се јавља сој вируса од кога се умире. Од 2002. до 2004. године био је присутан САРС, али уопште није дошао до овог дела света. Такође, када се 2012. године појавио МЕРС у Саудијској Арабији, оболелих није било на овим просторима, тако да су веома мале шансе да и вирус корона стигне на Балкан. Уколико се то и деси, вероватно ће остати на једном или два болесника, велику епидемију можемо у старту искључити - казао је Радовановић.
Истиче да није за бригу ни то што за то вирусно обољење за сада нема лијека.
- Проценат смртности од вируса корона је мали, испод два одсто, а будући да је већ излечен велики број пацијената, тај постотак ће на крају бити далеко мањи. У САД су већ започели са применом експерименталне комбинације лекова за грип и АИДС. То је веома скупа терапија коју у Србији немамо и у случају да се код нас појави заражена особа, лечили би је лековима који делују на вирусне болести, односно такозваном симптоматском терапијом - истиче Радовановић.
Бјеснило најопасније
Иако су нови вируси изразито агресивни, према ријечима Радовановића, на планети је и даље најопаснији стари вирус бјеснила јер је смртност готово 100 одсто.
- Сви ти вируси који се појављују и од којих људи оболевају нису дошли са намером да нападну човека, већ смо ми, људи, напали њихова природна станишта. Константно крчимо шуме, залазимо у подручја где људска нога раније није ступила, нарушавамо природну равнотежу и то доводи до тога да неки вируси који су постојали само код животиња мутирају и стекну способност да заразе и човека. Да нисмо залазили у прашуме, пустиње и друга природна станишта вируса, сада не бисмо оболевали од тих болести - категоричан је Радовановић.
Појашњава да се вируси махом појављују у Кини и Африци, јер људи на тим подручјима имају близак контакт са животињама.
- У афричким земљама се непрестано крче џунгле, природна станишта многих вируса, а у Кини на релативно малом простору живе свиње, патке, гуске и људи и баш због тога од тамо потичу готово све епидемије и пандемије. Птичји грип се тешко преноси на човека и људски на птицу, али ако птица и човек истовремено заразе свињу, онда се тај птичији и човечји помешају и направи се нов вирус и дође до пандемије - рекао је Радовановић.
Спекулације о “производњи” вируса у свјетским лабораторијама с циљем смањења популација и што већег профита фармацеутске индустрије, Радовановић посматра као море изречених глупости.
- Све те приче су потпуне бесмислице. Не може неко да пусти опасни вирус и ризикује да му та иста болест побије сопствену децу. Тако монструозан план нико не би могао да спроведе, поготово што би морао корумпирати на хиљаде доктора широм света, што је немогуће. Што се тиче фармацеутске индустрије, па она и сада довољно зарађује. Није јој потребна епидемија глобалних размера, нарочито што се највећа зарада остварује на лековима који се узимају целога живота, попут таблета против високог притиска или холестерола. Код вирусних болести након попијене кутије лека се оздрави и ту нема велике зараде, тако да ни та прича није логична - увјерава Радовановић наводећи да је теоретски ипак може да се деси да вирус побјегне из лабораторије.
Прича се да се 1977. године у једној америчкој војној бази појавио необичан сој вируса грипа од кога је обољело око 200 војника, за који се сумњало да је настао у лабораторији, али да за то не постоје никакви докази.
- Годину касније у Совјетском Савезу се појавио сој вируса који никада раније није био забиљежен и такође је постојала сумња да је “побегао” из лабораторије, међутим, ни то није доказано. С друге стране, све то се дешавало пре 40 година, када мере заштите у лабораторијама где се врше испитивања вируса нису биле као сада. Вероватноћа да се то деси у овом времену је испод један одсто - увјерава Радовановић.
Шеф Канцеларије Свјетске здравствене организације (СЗО) за БиХ Виктор Олсавски истиче за “Глас Српске” да СЗО дијели забринутост људи који страхују за властито здравље и здравље својих пријатеља и породице.
- Појава било којег новог патогена који код неких пацијената може изазвати тешку болест и смрт заиста је забрињавајућа и мора се схватити с највећом озбиљношћу. Слиједећи и спроводећи савјете и мјере које су предузеле здравствене власти, увјерен сам да ћемо заједнички успјети обуздати епидемију и избјећи њено даље ширење и сачувати здравље становништва - истакао је Олсавски додајући да СЗО вјерује да је и даље могуће прекинути ширење вируса, под условом да земље предузму снажне мјере за рано откривање болести, изолацију и лијечење случајева, проналазак контаката и промовисање мјера социјалног дистанцирања пропорционално ризику.
Он истиче да се претпоставља да је проглашење ванредне ситуације за јавно здравље од међународног значаја.
- Најбољи начин је да сви радимо заједно. СЗО континуирано сарађује са мрежама научника и клиничара, љекарима, истраживачима, владама, стручњацима за ланац снабдијевања и партнерима из јавног и приватног сектора на координацији одговора на нови вирус корона, на различитим стручним пољима - нагласио је Олсавски.
Додао је да три нивоа СЗО од 2. јануара 2020. године заједно раде на пружању одговора на ову епидемију.
- Обједињујемо ресурсе из цијеле организације с циљем што бољег разумијевања болести. СЗО непрекидно анализира податке које добија и уско сарађује са глобалним стручњацима на различитим темама. Предлажемо извођење посебних студија како бисмо боље разумјели начине преноса, факторе ризика и извор заразе. Неке од студија се већ изводе, а осим тога, радимо на пружању савјета свим нашим државама чланицама како бисмо им помогли да предузму најефикасније мјере за заустављање заразе - истакао је Олсавски.
Начелница Службе за епидемиологију у Институту за јавно здравство РС Нина Родић Вукмир објашњава да су вируси корона велика породица вируса, од којих неки нападају људе, а други циркулишу међу животињама.
- Могу изазвати благе симптоме болести сличне грипу, али и озбиљније форме болести. Уочено је да се код људи који имају хронична обољења или код старијих особа могу јавити тежи облици болести. Људски вирус корона најчешће узрокују благе до умјерене болести горњих дисајних путева, као што је прехлада, али и тешке упале плућа са отежаним дисањем. Најчешће особе оболијевају у току зиме и раног прољећа. Шире се од заражене особе на друге путем ваздуха, блиским личним контактом, додиривањем предмета или површине, затим додиривањем уста, носа или очију прије прања руку - казала је Родић Вукмир.
Природна селекција
Истиче да вируси стално пролазе еволуцију и природну селекцију, те се већина њих брзо развија.
- Кад два вируса инфицирају ћелију истовремено, могу замијенити генетски материјал како би направили нове, “мијешане” вирусе са јединственим својствима. На примјер, сојеви грипа могу настати на тај начин. У природи је вируса да се прилагођавају и мијењају, тако је одувијек. Данас је контакт са егзотичним животињама и другим изворима заразе много чешћи и директнији него прије, па и контакт са узрочницима заразних болести, посебно код животиња је много чешћи, стога и нови вируси - појаснила је Родић Вукмир и додала да мјеста за страх и панику нема јер се у Српској спроводе све мјере које је препоручила СЗО у пуном обиму и на свим нивоима.
Сматра да глобално избјегавање вакцинације није допринијело томе да људи постају мање отпорни на нове вирусе, те да та два појма нису ни у каквој вези.
- Људи сада нису ни мање ни више отпорни на нове сојеве вируса него прије. Напротив, модерна медицина и огромно унапређење надзора над заразним болестима довело је до правовременог откривања нових вируса, примјене свих доступних мјера превенције и ширења заразних болести као и лијечења, а квалитет и вијек трајања живота човјека је много дужи него прије, па се данас људи лакше изборе са вирусним инфекцијама - рекла је Родић Вукмир.
Епидемиолози у Хрватском заводу за јавно здравство кажу да су заразне болести одувијек присутне око нас, те да су у прошлости односиле и више живота јер су могућности ранијег дијагностиковања, лијечења и превенције биле мање.
- Неке болести су у међувремену потпуно елиминисане као што су, на примјер, велике богиње, док се за неке попут оспица и дјечје парализе и даље трудимо. Напредак медицине је донио бројне помаке у бржем дијагностиковању, бољем лијечењу те спречавању компликација и смрти изазваних различитим болестима, а даљи је циљ бити још бољи у томе - рекли су у Хрватском заводу за јавно здравство и додали да је вирус корона заиста нови вирус те да сву пажњу усмјеравају на мјере превенције и припремање поступака уколико дође до заразе међу хрватским становништвом, истичући да се неслужбеним теоријама о стварању вируса у свјетским лабораторијама и за корист фармацеутске индустрије не баве.
Лијекови за имунитет
Зоран Радовановић каже да су лијекови за подизање имунитета највећа превара фармацеутских кућа, али да су због добре зараде најчешће предмет реклама, а и први су на излозима апотека.
- Не постоји лек за подизање имунитета, то је превара у старту. То се чак и не зове лек већ суплементи, односно помоћна лековита средства на којима произвођачи само испишу да су клинички испитана, а то заправо ништа не значи. Значи само да унутра нема отрова и да није загађен - казао је Радовановић.
Ебола
Откривена 1976. године.
Епидемија проглашена од 2013. до 2016. у западној Африци.
умрло 13.000 људи.
2019. проглашена епидемија еболе у Демократској Републици Конго
до половине јануара ове године 2.236 смртних случајева
Птичији грип H5N1
Забиљежен први пут 1997. године у Хонгконгу.
616 умрлих.
Обухваћено 13 земаља широм Азије и Европе.
САРС
Први пут регистрован 2002. године у Кини.
Заражено 8.096.
Умрло 774 људи.
Свињски грип H1N1
Пандемија проглашена 2009. године.
Заражено 1,7 милиона људи.
Умрло око 284.500 људи.
Вурус Зика
2016. године проширио се на 60 земаља.
2.300 беба рођених с микроцефалијом.
Вирус корона
Појавио се у децембру 2019. у кинеском граду Вухану.
Више од 12.000 заражених у Кини.
Умрло више од 400 обољелих у Кини.
