На Гвозно пољу у Калиновику данас је одржана Калиновачка олимпијада, традиционална манифестација која се организује у знак сјећања на Одбрамбено-отаџбински рат и Војску Републике Српске.

Након 30 година од прве мобе коју су на Гвозну организовали борци и становници Калиновика, данас је ова манифестација добила карактер олимпијаде како се не би заборавило све оно што је војска и народ овог краја учинио за Републику Српску и њено стварање.

Начелник општине Калиновик Радомир Сладоје подсјетио је да су и те давне 1993. године Војска Републике Српске и народ показали јединство да би мобом на кошевини спасили домаће становништво и стоку.

- Након рата 2013. године одржана је манифестација која се наставља сваке године, а прошле године смо обећали да ћемо организовати Калиновачку олимпијаду како бисмо омасовили ову манифестацију - рекао је Сладоје.

Он је најавио да ће наредне године бити сигурно више учесника и такмичара и гостију који ће долазити у овај крај да виде све његове љепоте.

- Ове године су се скупили косци из Херцеговине, Старе Херцеговине, са подручја Романије, а Крајишници обећавају да ће доћи, али се не такмиче. Можда виде како ми Херцеговци косимо па наће да се такмиче. Изазивам их за следећу годину - поручио је Сладоје.

На Калиновачку олимпијаду и кошевину дошао је и ове године Дарко Младић са породицом и подсјетио да се данас обиљежава 30 године прве мобе - ратне 1993. године када су и војска и народ морали да се сналазе ради пуког преживљавања.

- Овдје је организована кошевина и војска је косила да би стока која се разбјежала по брдима и долинама скупила и преживјела, како би се војска послије хранила од стада која су спашена - напоменуо је Младић.

Он је додао да је народу дијељена стока и, као што је тада моба била заједничка добровољна активност у тешким околностима, тако је и сада прерасла у традицију.

- Ми се из године у годину овдје скупљамо да поново пошаљемо поруку да једни друге треба да чувамо и пазимо, као и да оно што нам је Бог дао на земљи треба да чувамо и да од тога живимо - нагласио је Младић.

На Гвозну су се скупили људи и цијеле Херцеговине, из Старе Херцеговине, Подриња и Крајине.

Младић је поручио да би волио да ово постане масовнија манифестација и да се ту скупљају људи из цијеле Републике Српске јер су ови простори постали празни, са мало становништва, те да треба наћи начина да се на овим просторима задрже дјеца, да ту расту, живе и стварају нови живот.

- Мој отац /генерал/ Ратко /Младић/ је фактички и иницијатор да се обнови моба и сваке године се интересује како је прошла, какво је стање овдје, како живи народ и јавља се. Јутрос смо се два пута чули и то је нешто што га држи у снази да се носи са свим искушењима којима је изложен - рекао је Дарко Младић.

Професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Димитрије Ћеранић рекао је да је моба или калиновачка кошевина која се одржава деценијама од врхунског националног, идентитетског значаја за цијели српски народ и Републику Српску.

- Овдје се уз рат показало да борци Војске Републике Српске нису само са пушком у рукама, него и са косом, вилама и грабљама који су ту не само да бране српску нејач, него и да хране српску нејач - навео је Ћеранић.

Он је истакао да је ова олимпијада најмањи могући омаж свим пострадалима у борбама - ствараоцима Републике Српске.

- Хвала им што су се изборили да српски народ слободан дише, на овим вишевјековним и вишемилионским просторима који трају и хвала им што смо ми данас овдје у прилици да дамо мали допринос у очувању Републике Српске - рекао је Ћеранић, истичући да је ово доказ трајања српског народа.

Члан Предсједништва Удружења Прве гардијске моторизоване бригаде Миодраг Гајић рекао је да је ова бригада основана 19. јануара 1993. године одлуком команданта Главног штаба Војске Републике Српске.

- Услови су диктирали да се формира једна таква елитна јединица и чинили су је борци од Новог Града до Требиња - навео је Гајић.

Гајић је навео да су се борили на свим ратиштима и да су крај рата дочекали у Калиновику - у Орловом херојском гнијезду.

- Ова јединица је друга војска у историји српског војевања која се борила и на 2.000 метара надморске висине. Послије Гвозденог пука и Кајмакчалана наша једица је била друга тог типа - рекао је Гајић и додао да часни барјак Гардијске бригаде није укаљан и да је из ове јединице 120 бораца дало жвот за Републику Српску, те да нико од њених припадника није осуђен за ратне злочине, оптужен нити процесуиран.

Предсједник Удружења гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Жељко Дакић рекао је да је након рата ова бригада расформирана, да су је чинили борци из свих дијелова Републике Српске.

- Прије четири године смо формирали удружење и основни циљеви су нам да евоцирамо успомене на нашу славну бригаду, баштинимо традицију јер је ова бригада свој барјак носила часно и поштено - рекао је Дакић.

Он је напоменуо да једна по улица у Трнову и Калиновику носе име ове бригаде кроз коју је прошло више од 7.000 бораца.

Предсједник Борачке организације Калиновик Радослав Лукић рекао је да је и ове као и претходних година парастосом у цркви, паљењем свијећа и полагањем вијенаца и цвијећа одата почаст погинулим борцима са подручја ове општине.

- На споменику је уписано 359 имена бораца који су своје животе положили у темеље Републике Српске - рекао је Лукић и додао да је моба традиција од 1993. године да би се прехранила војска и народ ове општине.

Страхиња Славковић из Фоче, који је био најмлађи косац, рекао је да на Гвозно није долазио само прошле године, те да је једне године освојио треће мјесто.

Косац из Хан Пијеска Славо Влачић рекао је да му је задовољство да учествује на овој манифестацији.

- Овдје је прелијепо, фино је дружење, људи су доби домаћини, а ми косимо у част нашег генерала - рекао је Влачић и додао да је на овогодишњој моби, осим ревијалног, организован и такмичарски дио.

Манифестацију су организовали општина Калиновик и општинска Борачка организација.

У склопу Калиновачке олимпијаде одржане су и витешке игре - надвлачење конопца за најмлађе, бацање камена с рамена, скокови удаљ, потезање клипа, бој на греди, трчање у врећи на 50 метара, трка на 100 метара и потезање конопца.

Наградни фонд овогодишње манифестације износио је 15.000 КМ.