Док у овој години незапамћене кризе велика већина грађана Српске и БиХ буквално преживљава, један слој и даље живи као у најбоља времена, без потребе да се одриче било чега, ма колика цијена тога била.

То потврђују и подаци о увозу луксузних роба, који ни у овој кризној 2022. није значајније пао у односу на ранији период. Штавише, за 10 мјесеци ове године увезли смо накита који смо платили 52,4 милиона КМ, што је убједљиво рекордна вриједност годинама уназад, показују подаци УИО БиХ.

У истом периоду увезли смо скоро 151 милион литара алкохола, што нас је коштало 183 милиона КМ, док је за девет мјесеци издато скоро 190 милиона маркица за цигарете које смо, ако се у обзир узме просјечна цијена од пет КМ по паклици, платили око 950 милиона КМ.

Пола милиона за ауто

Од јануара до краја септембра у БиХ је увезено и 14,5 милиона килограма кафе, у вриједности од 105,4 милиона КМ. Дакле, само на алкохол, кафу и цигарете потрошили смо скоро 1,24 милијарде КМ или 3,4 милиона дневно, у просјеку. Тачније, за само један дан на ове робе дамо 2.800 просјечних плата и чак 7.150 просјечних пензија.

Ове године смо, у односу на лане, више куповали и нове аутомобиле, а 10 најскупљих четвороточкаша, увезених од јануара до краја октобра у БиХ, коштало је укупно 4,13 милиона КМ.

Трошењем чувају вриједност новца

У удружењима потрошача истичу да су они који боље зарађују, или се баве неким приватним бизнисима, имуни на сваку кризу.

– Ријеч је о слоју који себи може да приушти што год пожели, не питајући за цијену. Тај слој је увијек постојао, и постојаће. С друге стране, појединци који су имућнији управо у кризама купују станове или аутомобиле, како би избјегли да их касније купују скупље, што се дешава у инфлацији. Кад је ријеч о алкохолу, скупља пића све више носимо некоме на поклон, док углавном пијемо домаћу ракију и пиво – истиче за Српскаинфо извршна директорка Удружења за заштиту потрошача Дон из Приједора, Муриса Марић.

Кад је ријеч о накиту, како каже, ми смо, једноставно, народ који воли да га има, па га зато и купује.

– Зато не треба да чуди што његова продаја не пада у кризама. Међутим, скупље комаде, наравно, опет купују имућнији. Наравно да накит неће пазарити радници који раде за исподпросјечне плате или пензионери који преживљавају са 400 КМ. Како год, имамо слој којем ништа није скупо, за разлику од већине грађана који у кризама много чега морају да се одрекну – наглашава Марићева.

Плаше се шта доноси сутра

Чињеница је да социјална раслојеност на овим просторима никада није била већа, тако да, док поједини људи себи могу да приуште све божје милости, остали једва крпе крај с крајем, одричући се свега и свачега.

Наиме, за многе грађане Српске и БиХ ова година је, од када памте, једна од тежих, с обзиром да се од прољећа суочавају с незапамћеним поскупљењима, која ни приближно не могу да испрате својим примањима.

Грађани поручују да не памте овако тешка времена, те да се посебно плаше онога што им доноси сутра. 

– Било је још кризних периода, али ово не памтим. Скоро сваке седмице из куповине искључујем понеки производ. Није да ми не треба, али не морам “о главу” да га имам. Већ мјесецима правим хљеб, јер је куповни заиста безобразно скуп. Са уља сам још прољетос прешла на маст, а од меса углавном купим мало свињетине и пилећа крилца, тек да чорба замирише. Воћа понекад купимо који комад, чисто да нас жеља мине – каже за Српскаинфо Милка В. из Бањалуке.

С друге стране, на трпезама оних имућнијих завршава фина количина увезеног кавијара, јастога, димљене рибе и лососа, хоботница, бразилских ораха, на чији се увоз годишње потроше милиони КМ. О овим ђаконијама незапослени, пензионери и радничке породице само могу да сањају, јер, с обзиром на свој стандард, купују само најосновније.

Пише: Маја Радоја