Јелена Аврам из Пала је завршила Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, дипломирани је професор филозофије и социологије, и 12 година не може да дође до сталног запослења у струци.

Јелена је 2011. године завршила Филозофски факултет у Палама и од тада траје њена борба да нађе посао и почне радити оно што зна и за шта се школовала. Борба дуга 12 година, која подсјећа на ону донкихотовску са вјетрењачама.

- Била сам добар студент на државном факултету и надала сам да ће се то цијенити – рекла је Аврамова.

Фото: Уступљена фотографија

Прилику за приправнички стаж добила је у средњој школи у Сокоцу 2016. године, након чега је стално трагала за одговарајућим послом, радећи разне привремене и сезонске послове.

А онда јој се сва тежина живота, као Атласу, сручила на леђа.

Врло брзо, у року од годину дана умиру јој оба родитеља, а муж јој оболијева од Хашимото синдрома – болести штитне жљезде. Како истиче, свијетла тачка су јој породица, муж и кћерка која за који дан пуни шест година.

-  Муж ради као конобар, али због болести често буде на боловању. Због немогућности да плаћамо вртић, ја нисам могла радити јер сам морала чувати кћерку. Подстанари смо, кирију плаћамо 300 КМ, а за основне животне потребе скоро да немамо. Живимо на рубу егзистенције – навела је Аврамова.

Како истиче, неправда јој тешко пада јер види да запослење добијају многи без адекватне стручне спреме.

Много је обећања, додаје, а њој је хитно потребан посао.

Фото: Уступљена фотографија

- Обраћала сам се предсједнику Милораду Додику, у чијој сам странци од 2006. године, да бих потом добила посао у хотелу „Рајска долина“ на Јахорини. Радила сам као собарица, а онда сам се заразила корона вирусом и морала сам на болничко лијечење. Наравно, „отворила“ сам боловање, а потом добила отказ – говори Аврамова.

Од заразе корона вирусом умире и Јеленина мајка, у скоро исто вријеме, када она добија отказ.

Према њеним ријечима, предсједнику Додику се поново обраћала прије годину и по дана, у нади да ће њене молбе бити услишене.

- Предсједник Додик ме упутио код његовог сарадника. Позивала сам га, а он ми се све вријеме обраћао повишеним тоном и дрско, а помоћ нисам добила - навела је она.

Јелена истиче да је "куцала" на многа врата која су за њу остала затворена.

- Једна млада породица нема средства да преживи. Живим стресан живот, дан по дан, а само желим посао како бих породици обезбиједила егзистенцију – закључила је она.