Кад се споје три чаробна састојка: љубав, таленат и креативност могуће је направити чаролију која оплемењује онога ко је ствара, али и онога ко у тој чаролији ужива.

Ово је прича о једној жени, мајци и професорици клавира која свој живот испуњава љубављу према својој дјеци, музици, својим ученицима и према накиту који сама креира и прави.

Наша суграђанка и саговорница Јелена Челица Радујко више од десет година ради као професор клавира и камерне музике у средњој музичкој школи ЈУ СШЦ "Источна Илиџа“, а како сама каже, дуго није била свјесна своје креативности.

Посљедњих година постала је знатижељнија, па је одлучила да упише курс шивења.

Говорећи кроз смијех, додаје да до тада „није знала да увуче конац у иглу“, а онда је почела да шије одјевне комаде за себе и своју децу.

- Баш волим да носим то што сашијем, како год да испадне – рекла нам је она.

Како истиче, друштвене мреже су јој помогле да свој живот обогати неким новим интересовањима.

- За накит од полимерне глине сам се заинтересовала случајно, видјевши једну страницу на Фејсбуку која је рекламирала сличан накит. Ријешила сам да наручим, а кад су минђуше стигле,  занимало ме је од којег су материјала направљене, па сам се дала у потрагу и истраживање – објашњава Јелена.

Почела је интензивно учити, не слутећи да ће тај хоби прерасти у велику љубав.

- Набавила сам основни материјал и алате и почела да експериментишем, и била сам одушевљена свим што сам урадила. Сад, са ове временске дистанце, ти радови дјелују аматерски, али су за мене умјетничка дјела – говори наша саговорница.

Фото: katera.news

За израду накита, наводи, потребно је доста времена, иако је на почетку мислила да није тако. Данас зна да је за израду накита потребно много времена и труда.

Челица Радујко нам је објаснила да је полимерна глина текстуром слична пластелину, да се тако и обрађује, а након тога пече на температури коју одреди произвођач глине.

- Мени је омиљена израда наушница, мада се могу радити и огрлице, прстење, брошеви, украси на шољама или другим предметима. Сваки произвођач има одређену палету боја, оне се могу међусобно мијешати, и тако настају нове нијансе и нове шаре. У раду углавном користим калупе,  мада сада све више волим да радим слободном руком. Када радове обликујем и испечем, долази мање занимљив и креативан дио посла, шмирглање, чишћење, лакирање и састављање дијелова. Тек послије тога свега настаје финални производ – испричала нам је Јелена.

Главна мотивација су јој, признаје, позитивни коментари и када видим да неко са уживањем носи њен накит. Инспирације јој не недостаје, идеје се стално врте по глави, а понекад, додаје, као да је нешто тјера, оставља све обавезе и одлази у свој свијет стварања, правећи чаролију за себе и друге.

 Тако настају њене омиљене минђуше, спонтано без икаквог плана.

- Често својим пријатељицама, родицама, ученицама поклањам наушнице. Уљепшам им дан,  доносем радост и измамим осмијех, а то и јесте суштина живота – истиче наша саговорница.

Јелена свој накит излаже на различитим сајмовима на којима је упознала  жене и дјевојаке које се постале њени искрени пријатељи.

- Мотивишемо једни друге, помажемо и савјетујемо како бисмо били још бољи. Сигурна сам да само они који се баве ручним радом, заиста, умију то да цијене, јер знају колико труда и времена је потребно да би настао финални производ – закључује она.