Розе октобар сваке године доноси приче о борби, губитку и побједи. То је мјесец борбе против рака дојке, али и мјесец захвалности животу. Мјесец у којем говоримо о нади и снази.

Октобар нас учи да превенција спашава живот, а да храброст има женске обрисе лица.

Свака ружичаста врпца, која се током овог мјесеца носи широм свијета, прича своју причу – о љубави, истрајности, снази, подршци и вјери да се и најтеже битке могу добити.

Али, октобар је много више од кампање. То је нечији живот, нечија борба, рез на кожи, огољена душа и одраз у огледалу без косе.

Зато и овај октобар обојмо ружичасто. Због себе, својих мајки, сестара, пријатељица.

- Када сам чула дијагнозу, свијет ми се срушио – али сам знала да морам напријед, отпочела је разговор за портал Катера Маја Јеремић, предсједница Удружења жена обољелих и лијечених од карцинома дојке и репродуктивних органа „ФеминИС“ из Источног Сарајева.

Маја је једна од оних жена која се излијечила од карцинома грлића материце, а након побједе над болешћу, посветила је живот подршци другим женама.

- Није лако прихватити да се болест дешава управо вама. Можда је најтеже било рећи најближима, објаснити им, и истовремено се носити са њиховим страхом и бригом. Суочавање са терапијама, прегледима и операцијама било је застрашујуће, али знала сам да морам, корак по корак, напријед, мислећи на оно што могу да урадим за себе – рекла је наша саговорница.

У процесу лијечења, највише јој је значила подршка породице и блиских људи.

- Када имате око себе оне који вас бодре и вјерују у вас, све је лакше поднијети. Било је тешких дана, физички и психички - операција, ишчекивања налаза, страх од непознатог. У тим ситуацијама вас често изненаде људи од којих то можда нисте очекивали, нечија порука, позив, помоћ или лијепа ријеч знају да вас „подигну“ кад је најтеже. То су тренуци који остану заувијек у срцу – истиче она.

Иако су иза ње тешки дани, наша саговорница каже да се не осјећа као велики борац, више као неко ко је пустио инстинкт за опстанак да га води.

- Кад добијете дијагнозу, немате много избора – морате напријед. Здрави људи се често више плаше, док у таквим тренуцима нема простора за страх. Једино што можете јесте да се фокусирате на живот – истиче Јеремић.

Болест је, како каже, научила да више цијени и људе и живот. Данас живи слично као и прије болести, али са много више свијести о томе шта значи бити жив и здрав.

- Мој живот се, у суштини, није драстично промијенио – живим као и раније, али са нешто другачијим погледом на свијет. Болест ме научила да више цијеним здравље, породицу и свакодневне ситнице које раније нисам ни примјећивала. Данас се трудим да живим мирније, колико је могуће, без журбе и стреса, јер схватам колико је важно чувати себе – навела је он.

Признаје, страх постоји, али не живи у грчу.

- Научила сам да се не осврћем стално уназад, већ да идем даље и уживам у животу. Сада знам да и након болести може да се живи потпуно, срећно и испуњено – истакла је Јеремић.

Животна побједа над тешком болешћу подстакла ју је да оснује удружење „ФеминИС“, за подршку женама које пролазе кроз сличну животну битку.

- Жеља да помогнем другима који пролазе кроз исто искуство била је главни разлог за оснивање удружења „ФеминИС“. Заједно са неколико жена из некадашњег онколошког удружења „Агата“ одлучиле смо да поново покренемо ову причу и наставимо оно што је некада започето - пружање подршке, разумијевања и охрабрења свима који пролазе кроз болест. Данас у нашем удружењу пружамо психосоцијалну подршку, свакој новооперисаној жени од карцинома дојке поклањамо пакетић „прве помоћи“ са најосновнијим приручницима и савјетима о процесу лијечења, те козметичким препаратима за његу ране, затим, организујемо кампање и догађаје који подижу свијест о значају превенције и раног откривања карцинома – испричала нам је Маја.

Њихов циљ је јасан - ниједна жена не треба да осјећа да је сама у борби против болести.

Јеремић наводи да су подршка и разумијевање најважнији, да не требају велике ријечи – довољно је само бити ту.

- Важно је не гледати особу кроз призму болести, већ као човјека који пролази један тежак животни изазов. Љубав, стрпљење и присуство су најбољи лијек уз терапију – истиче она.

Удружење све више сарађује с институцијама, иако није тако било на почетку, а њихов рад почиње да добија признање и подршку на ширем нивоу.

- Пут није лак, али трудимо се да сарађујемо са локалним институцијама, здравственим установама,  а у плану нам је и сарадња са школама. Свјесност се повећава, а то нам је један од главних циљева. Мислим да је важно да се системски препозна значај психолошке и социјалне подршке, као и превентивних програма и акција, јер суочавање са овим изазовом није само медицинско питање, већ и друштвено – истиче ова храбра жена.

Најважнија порука коју шаље је да рани прегледи спасавају живот, те да рак није крај, него један тежак, али могућ пут ка новом почетку.

- Нико не воли да чује да је болестан и разумљиво је да се тога плашимо, али ако бјежимо од истине и одлажемо прегледе, можемо само погоршати ситуацију. Што се болест раније открије, веће су шансе за потпуно изљечење. Данас су терапије и могућности лијечења заиста узнапредовале — савремена медицина нуди бројне ефикасне методе које доносе добре резултате и омогућавају квалитетан живот након болести – појашњава она.

Према њеним ријечима, кампање поводом октобра – мјесеца борбе против рака дојке имају огроман значај јер мијењају свијест, руше предрасуде и охрабрују жене да брину о свом здрављу.

- Сваки разговор, свака ружичаста трака, свака подјела искуства може спасити нечији живот. Зато је важно да не говоримо о раку само у октобру, већ током цијеле године – јер превенција нема рок трајања – поручила је она за крај разговора.