Ровер Персевиренс, који је НАСА у јуну прошле године лансирала на Марс, требало би 18. фебруара да слети у кратер Језеро, који је име добио по истоименој општини у Републици Српској.

Снежана Ружичић, начелница општине, "Независним" је рекла да се у тој локалној заједници, у складу с могућностима и епидемиолошком ситуацијом, спремају да обиљеже овај догађај.

- Планирамо да поставимо видео-бим на којем бисмо пратили НАСА пренос, а као и приликом лансирања, планирамо да окупимо дјецу и да заједно испратимо тај догађај - рекла је она. Додала је да се општина обратила Министарству за високо образовање и научнотехнолошки развој РС дописом да помогну да се догађај обиљежи, а истиче да су се обратили и Амбасади САД.

- Жељели бисмо у овај догађај укључити три универзитета - у Бањалуци, Сарајеву и Мостару, и да повежемо младе људе и студенте који се баве науком - рекла је Ружичићева. Нагласила је да је приликом посјете америчког амбасадора предложила да се изгради један научно-показни центар у општини.

- Општина, нажалост, није способна да сама такво нешто изнесе, тако да се надамо да ће бити слуха у Министарству и другим организацијама да нам у овим идејама помогну - нагласила је. Такође, како је истакла, у току је поступак за избор новог грба и симбола општине, а један од приједлога који је ушао у ужи избор би у свом саставу имао и симбол Марса, што би, како се надају у општини, могло помоћи и туристичкој промоцији општине.

Иначе, у НАСА кажу да ће почетак преноса уживо слијетања ровера бити 18. фебруара у 11.15 прије подне по пацифичком времену, што значи да би пренос почео у 20.15 по нашем времену. Ако све буде ишло према плану, ровер би на Марс слетио око сат касније. Они истичу да ће слијетање трајати око седам минута, а ракета ће у горње слојеве Марсове атмосфере ући брзином од око 30.000 километара на сат или око осам километара у секунди. Оно што је изазовно у овом слијетању је чињеница да због велике даљине између Земље и Марса инжењери НАСА неће моћи управљати слијетањем, већ ће ровер морати да слети потпуно сам.

Ровер ће, како кажу, прво успоравати топлотни штит, који ће се угријати до температура од око 2.200 степени Целзијуса, и успорити ровер на око 1.500 километара на сат или око пола километара у секунди. У том тренутку би требало да се отвори најјачи и најотпорнији падобран који је икад направљен, а паралелно с отварањем падобрана, ровер мора одбацити топлотни штит како се конопци на падобрану не би прекинули. Након одбацивања штита, радар ће на доњој страни ровера очитати висину и брзину и послати компјутеру у роверу податке који су потребни ради припреме слијетања. Падобран ће пад ровера према Марсу успорити на брзину од око 300 километара на сат. Након тога наступа најкритичнија фаза спуштања, јер ровер мора укључити властите ракете не само да би успорио, него и управљао на тачно мјесто слијетања у кратеру Језеро, које је најтеже и најзахтјевније мјесто слијетања на Марсу. Инжењери НАСА су на прес-конференцији у петак изјавили да је Персевиренс први и једини ровер икада направљен који има вјештачку интелигенцију да прочита терен испод себе и сам изабере безбједно мјесто за слијетање без људског уплива.

Око 20 метара изнад површине, ровер би требало да аутоматски буде спуштен краном на површину Марса јер би на мањој висини ракетни млаз могао подићи прашину и камење с тла који би могли оштетити ровер. Након спуштања на тло, сајле би се аутоматски прекинуле, а ракета која је спустила ровер би се аутоматски подигла и контролисано срушила на тло неколико стотина метара даље од ровера.

Иако су у НАСА увјерени да је систем тестиран да савршено функционише, признали су да постоји опасност да неки од система закаже, а ровер се сруши на Марс.