Ботаничар и природњак Јосиф Панчић (1814-1888), први предсједник Српске краљевске академије, рођен је на данашњи дан 1814. године.

Медицину је завршио у Пешти, а у Бечу је усавршавао ботаничке студије и упознао Вука Караџића, према чијем савјету је 1846. дошао у Србију.

Радио је као љекар у Параћину, Јагодини и Крагујевцу, 1856. постао је професор Лицеја, а потом Велике школе у Београду, чији је ректор био шест пута.

Проучавао је флору, фауну и минералогију Балканског полуострва, посебно
Србије, а описао је 80 непознатих биљних и животињских врста.

Открио је ендемско-реликтни четинар познат као Панчићева оморика и реликтне рамондије, те основао и уредио Ботаничку башту у Београду.

Објавио је тридесетак радова из ботанике, зоологије, геологије, минералогије, шумарства, археологије.

Најпознатија дјела су му: “Флора Краљевине Србије”, “Птице Србије”, “Рибе Србије”.