У акцији солидарности коју је осмислио и предводио Јован Митровић из Малог Орашја прикупљено је близу четири и по милиона динара за рањене у мајској трагедији у овом селу.

У недостатку перманентне адекватне подршке и помоћи државе породицама рањених и убијених у Малом Орашју и Дубони, Јован Митровић је покренуо хуманитарну акцију којом је желио да испуни жељу Петра Пеце Митровића, његовог рођеног брата који је убијен у Малом Орашју, а који је планирао одлазак пјешке у манастир Тумане у којем би се причестио.

У масакру је Јован изгубио и брата од стрица Марка и бројне пријатеље. Том приликом је тешко рањена Андријана, Јованова сестра од стрица.

Свјестан тешког положаја у којем се налазе породице рањених и високих трошкова лијечења, рехабилитације и опоравка, Јован је објавио и жиро-рачун недјељу дана прије него што је кренуо на ходочашће трчањем до манастира.

Хуманитарна акција је завршена и до сада је скупљено око четири и по милиона динара који ће бити подијељени породицама рањених. Процјењује се да је било преко хиљаду донатора – накнадно ће бити објављен прецизан податак.

Акцију солидарности својевремено су покренули другари и рођаци из ФК "Равни гај", потом је било неколико мањих акција тако да је ово за сада највећа хуманитарна активност која је потекла из села погођених трагедијом.

Прикупљеним средствима, проблеми ће бити привремено ријешени.

Трајно рјешење требало би да омогући држава која би морала да издвоји средства која ће породице убијених и рањених трајно примате. Тако не би морали да брину о томе да ли ће имати довољно могућности за опоравак и/или за елементарну егзистенцијалну сигурност.

Братска (и сестринска) љубав чине чуда, али то никако не смије да буде прихваћено као замјена за обавезе државе која треба да брине о својим најугроженијим грађанима и онима који су преживјели највеће губитке или су толико повријеђени да се може рећи да се и даље боре за своје животе. И да ће доживотно имати тешке посљедице ужасног злочина и трагедије која их је задесила.

Пише: Веран Матић