Источно Сарајево красе успјешни, талентовани млади људи. Неријетко читамо и слушамо о њиховим спортским, научним, умјетничким постигнућима.
У плејади успјешних недавно смо, поново, чули име Јована Потребића. Таленат, упорност и знање нашег младог суграђанина поново су га ставили у центар пажње. Наиме, прошле седмице Физички факултет Универзитета у Београду је с поносом објавио да управо он, са просјечном оцјеном 9.97, носи титулу студента генерације овог факултета.
Овај двадесетчетверогодишњак за портал „Катера“ истиче да ово признање носи бројна осјећања, која се, како објашњава, риjечима тешко могу артикулисати.
- Aко бих морао да издвоjим оно наjдоминантниjе, то би свакако била благодарност. Благодарност свима коjи су доприниjели томе да будем удостоjен оваквог признања и радост што сам их учинио поносним. Ту наjприjе мислим на Бога, своjу маjку, породицу, приjатеље, наставнике и професоре од основне школе до универзитета – истиче на почетку разговора за наш портал Јован.
Како каже, заинтересованост за физику се пробудила још у раном дјетињству, када га је одушевљавала природа и принципи по коjима она функционише.
- То интересовање jе добило своjу jасниjу артикулациjу кроз изучавање природних наука, превасходно физике, у основноj и средњоj школи. Афирмациjи мог интересовања много су доприниjели моjи први учитељи физике, наставница Олга Ждрале и професор Милош Спасоjевић. Они су ме увели у свиjет такмичарске физике, коjа представља значаjан искорак у односу на ону коjа се изучава на редовноj настави. Тако сам са такмичењима кренуо jош од основне школе и наставио кроз циjелу гимназиjу, те jе одлука о студиjама физике за мене била природна – рекао је наш саговорник.
Одабир Физичког факултета Универзитета у Београду је, такође, био природан, јер је, како подсјећа, ријеч о настаријој школи физике на просторима jугоисточне Европе, са огромном традициjом и броjним славним именима, како међу студентима тако и међу професорима.
- Дозволите ми да, због младих читалаца, поменем дилеме око одабира студиjа пред коjима се налази сваки свршени средњошколац. За мене, као некога кога интересуjу егзактне и природне науке, главна препорука jе била инжењерство, наjприjе због економске исплативости и тржишне потражње. Међутим, ма колико ти разлози били добри, не вриjеди због тога компромитовати своjу љубав према науци. То jе оно чиме сам се водио и срећан сам што сам тако поступио. На моjу радост, наишао сам на разумиjевање и подршку своjих родитеља при том избору – искрено говори о свом одабиру студија Јован.
Фото: Уступљена фотографија
Ипак, одабир студиjа у Београду био jе не само академска него и животна одлука, јер је, очекивано, одлазак из града у којем је провео већину своjе младости носио са собом броjне промjене.
Иако раздвоjен од породице и приjатеља, трудио се да то гледа из свjетлиjег угла.
- Ушушканост у топлину породичног дома и несебичну љубав приjатеља може да раслаби човjека у његовим намjерама. Тако ме jе та раздвоjеност увиjек држала будним и спремним на дjелање. Осим тога, у Београду сам стекао броjне нове приjатеље коjи су додатно обогатили моjу скромну личност – наводи у разговору за наш портал.
Одлазак на студије у Београд показао се као прави одабир, а студентски живот ће му, како признаје, заиста остати у лиjепом сjећању, препуном дивних успомена.
- Период студиjа, поред академског усавршавања, представља и период обликовања поjединца као укупне личности, током кога се развиjаjу све њене димензиjе — и физичка, и социjална, и духовна. Ипак, таj пут ниjе увиjек монотон и праволиниjски, већ обилуjе броjним изазовима. За мене jе наjвећи изазов била прва година студиjа, коjа jе због пандемиjе била реализована у онлаjн формату, што jу jе додатно усложнило поред њене редовне специфичности – објашњава Јован.
Рођени Новосађанин, који је основну и средњу школу завршио у нашем граду, је и током својих раних школских дана, постизао успјехе на броjним такмичењима из математике и физике свих нивоа, као и на Интернационалноj и Европској олимпиjади из физике. Ипак, како наглашава, током четверогодишњег студирања, љубав према физици се додатно истанчала.
- Примиjетио сам да ме теориjски предмети, а посебно они коjи се тичу савремене физике, више интересуjу од оних експерименталних. Наjтеже области су ми биле уjедно и наjзанимљивиjе, управо због изазовности. Физика након открића квантне механике и теориjе релативности почетком двадесетог виjека искорачила jе из строго научне дисциплине у много ширу, философску. Тиме и приступ савременоj физици мора бити философски да би се она разумиjела на прави начин (ако jе уопште и могуће разумjети, како jе тврдио Фаjнман) – наводи млади научник.
Осим што је стизао све обавезе на факултету, Јован се трудио да буде ангажован и на другим пољима везаним за физику, те је активно радио на популаризацији физике међу младима.
- Ту наjприjе мислим на афирмациjу младих такмичара из физике. Већ четири године сам аутор задатака за такмичења на свим нивоима у Републици Српскоj и Босни и Херцеговини, а од ове године сам аутор задатака и члан комисиjе за такмичења у организациjи Друштва физичара Србиjе. Као бивши такмичар сматрам да jе рад са младим физичарима изузетно важан и да му се не придаjе значаj какав заслужуjе. Такође, током студиjа сам одрадио двиjе праксе — jедну на Институту за физику, а другу на Физичком факултету – наводи Јован, који је у току академске 2024/2025 израдио мастер тезу под називом „Холографски суперфлуиди: границе и деформациjе“ на Физичком факултету Универзитета у Београду под менторством доцента др Драгољуба Гочанина.
Фото: Уступљена фотографија
Да је Јован био заиста посвећен током студирања, у прилог говори и чињеница да је примио и награду Фонда „Проф. др Ђорђе Живановић“ за наjбољег студента теориjске и експерименталне физике Универзитета у Београду.
Говорећи о награди, истиче да свако признање представља подстрек, али и обавезу за даљи рад и напредовање.
- Признања увиjек долазе као заокружење jедне цjелине у раду поjединца, али увиjек имаjу и антиципираjућу улогу. Свако измjештање признања и награда из тог контекста jе деструктивно и регресивно. Награда Фонда „Проф. др Ђорђе Живановић“ за мене jе од посебног значаjа управо због личности и дjела професора Ђорђа по коме она и носи име – наводи он.
У разговору за наш портал, Јован се осврнуо и на савремене теме у физици које му се чине наjузбудљивиjим, истичући да је савремена физика отворено поље са много нерjешених питања.
- Не умањуjући значаj других тема, за мене jе наjзанимљивиjа енигма квантне гравитациjе. Квантна механика и теориjа релативности, коjе сам поменуо раниjе, већ преко jедан виjек не успиjеваjу да буду обjедињене на конзистентан начин.
Тиме гравитациjа остаjе jедина, од укупно четири фундаменталне интеракциjе у природи, коjа ниjе квантована. Броjни физичари сматраjу да би се квантовањем гравитациjе дошло до много жељене „теориjе свега“ (Theory of Everything). Jедним аспектом квантне гравитациjе, холографиjом, управо се и бавим у свом научном раду. Конкретно, изучавам опис система из физике чврстог стања користећи њихову дуалну гравитациону дескрипциjу – објашњава он, наводећи да је свака област физике толико напредовала да постаjе тешко и пратити развоj неке гране изван оне коjом се појединацл ично бави у истраживању.
Такође, дотакао се и неких најчешћих погрешних мишљења и заблуда о физици.
- У овом времену пост-истине ни наука ниjе поштеђена духа маркетиншке промоциjе. Тако су научно-популарни текстови сумњивог ауторства, са по правилу сензационалистичким насловима, постали главни извор информисања шире jавности о научном развоjу. Управо због тога долази до броjних заблуда, хипотеза, теориjа завjере и слично. Права наука, макар у конвенционалном смислу, налази се у научним радовима обjављеним у научним часописима. Читање таквог штива изискуjе дубоко познавање теме и тиме оно постаjе недоступно за нестручну jавност, коjа онда прибjегава таквим jедноставниjим сурогатима. Невезано за то, врло чест погрешан став коjи чуjем у разговору са људима jесте да jе физика, заjедно са осталим природним наукама, одавно изгубила примат над инжењерством, те да jе инжењерство професиjа будућности. Напротив, управо jе физика наука будућности, што потврђуjу ставови броjних познавалаца теме. Тиме додатно охрабруjем средњошколце да се што више интересуjу за бављење физиком – објашњава наш саговорник.
Јован је, одмах по дипломирању изабран за асистента-сарадника на Катедри за квантну и математичку физику на Физичком факултету у Београду, а своjу даљу академску кариjеру планира да настави на истом факултету, кроз докторске студиjе и рад са студентима.
„Катера“ портал му честита на великом признању, жели срећу у даљем раду и са нестрпљењем очекује нове успјехе овог младог научника.
