Пред надлежним одбором Народне скупштине Републике Српске половином овог мјесеца требало би да се нађе и нови устав Српске након што су окончане јавне расправе о том документу, а упућени тврде да ће тада бити и ријечи на који начин ће бити усвојен нови највиши правни акт Републике, односно да ли ће то бити двотрећинском већином у републичком парламенту или на референдуму. Истовремено, поручују да тајно гласање посланика не долази у обзир.
Члан Одбора за уставна питања Народне скупштине РС Младен Илић рекао је да још нису добили материјале од радне групе која је била задужена да сумира сугестије и коментаре са одржаних јавних расправа о Нацрту новог устава.
- Редовна сједница републичког парламента заказана је за 15. мај, а самим тим по устаљеној пракси тада би требало да засједа и Одбор за уставна питања. Тада ћемо расправљати и о даљим корацима по питању новог устава Српске и његовом усвајању, односно да ли ће то бити двотрећинском већином у Народној скупштини или на референдуму - казао је "Гласу Српске" Илић.
Подсјетио је и да већина у Скупштини окупљена око СНСД-а нема потребну двотрећинску већину за усвајање новог устава.
- Надамо се да ће, ако дође до гласања у Народној скупштини о новом уставу, бити показано јединство посланика. Са друге стране треба напоменути да је било јако важних питања гдје нисмо успјели да дођемо до тог циља и са те стране то су отворена питања гдје ће бити неопходно кроз консултације свих актера у републичком парламенту доћи до заједничких рјешења - казао је Илић.
С обзиром на то да је спомињано и тајно гласање о новом уставу у републичком парламенту, Илић наводи да никако није за ту опцију.
- Нови документ устава треба да буде на понос сваког Србина и становника Републике Српске. Због тога сматрам да је природно и нормално да о таквом битном документу не гласамо тајно. То је тренутак у којем треба да се испрсимо и усвојимо један квалитетан документ који ће бити на понос свима нама. Гласати тајно о једном оваквом важном документу је бјежање од одговорности - поручио је Илић, који вјерује и да Нацрт устава Српске, који је раније усвојен у Народној скупштини РС, неће претрпјети озбиљније и круцијалне измјене.
Нацрт новог устава је усвојен на посебној сједници републичког парламента 13. марта у вријеме највеће политичке кризе у БиХ од потписивања Дејтона, а тада је прихваћен закључак о упућивању нацрта у расправу у трајању од 30 дана која је завршен крајем прошлог мјесеца.
Чланови радне групе, која је формирана да помогне скупштинском Одбору за уставна питања у изради новог устава, су током расправа наглашавали да је постојећи Устав из 1992. године, претрпио бројне измјене кроз амандмане међу којима је енорман број наметнутих од стране високих представника и да су се јавне расправе показале као прави избор.
Чланови радне групе, која је формирана као испомоћ скупштинском Одбору за уставна питања у припреми и изради новог републичког устава, су 30. априла размотрили резултате одржавања јавних расправа о нацрту тог акта у осам градова Републике Српске.
Систематизоване су, како је речено, све пристигле примједбе те су уграђене у извјештај који ће бити послат Одбору за уставна питања Народне скупштине.
Предложени нови устав чини 150 чланова. Изражена је опредијељеност за поштовање Дејтонског мировног споразума, уз став да Српској припадају све државне функције и надлежности, осим оних које су чланом три Устава БиХ изричито предвиђене као надлежности институција БиХ. Предвиђено је и право на самоопредјељење, увођење Војске Српске, укидање Вијећа народа и потпредсједника, уз остављање могућности да то буде накнадно договорено током разговора на политичком нивоу. Један од приједлога је проглашење Бањалуке за главни град јер је, према важећем Уставу, још Сарајево, док би Источно Сарајево, односно Пале, могле да буду престоница Српске.
Интервенције
Устав Српске је од 1992. до 2011. године мијењан и допуњаван чак 17 пута, са 122 амандмана што, према ријечима и правника и политичара, указује да је уставноправни систем значајно реформисан, махом под притиском високих представника. Због тога из републичког врха тврде да је циљ свега управо да уставна рјешења буду ослобођена одредби које су плод тих интервенција.
