Током досадашњих јавних расправа о Нацрту републичког устава чланови стручне групе чули су, према сопственим признањима, бројне сугестије и примједбе струке, бораца, студената и других о томе шта је све потребно уградити у нови највиши правни акт Српске, који би могао да буде и предмет референдума.

Нацрт новог устава је усвојен на посебној сједници републичког парламента 13. марта у вријеме највеће политичке кризе у БиХ од Дејтона до данас, а тада је прихваћен и закључак о упућивању нацрта у јавну расправу у трајању од 30 дана.

Прва јавна расправа је одржана 31. марта у Источном Сарајеву, послије чега су разговори о овој теми, по истом принципу, вођени у Требињу, Приједору, Зворнику, Градишци, Бијељини и Академији наука и умјетности у Бањалуци.

Чланови радне групе, која је формирана да помогне скупштинском Одбору за уставна питања у изради новог устава, су током расправа наглашавали да је постојећи Устав из 1992. године претрпио бројне измјене кроз амандмане, међу којима је енорман број наметнутих од стране високих представника.

Нови устав треба да разјасни односе између Републике Српске и заједничких институција БиХ, који су, према наводима из Српске, вишеструко нарушени, уз нагласак да је Дејтонским споразумом утврђена расподјела надлежности, али и да нико не може да оспори право Српској да донесе највиши политички и правни акт у оквиру дејтонских уставних надлежности.

Од чланова радне групе су могло чути да је ово, иако неки мисле супротно, у ствари прави тренутак за овај потез зарад очувања Српске и демократских капацитета у оквиру дејтонске БиХ.

Предсједник те радне групе Витомир Поповић рекао је за "Глас Српске" да је задовољан одзивом и да постоји велико интересовање на терену међу грађанима. Најгласнији до сада су, како каже, приједлози од стране борачке популације који се тичу статуса бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих, логораша.

- Има расправа и томе да ли и средње образовање треба да буде обавезно или изборно те примједаба у дијелу који се тиче људских права и слобода. За сада нема вијећа народа и оно ће вјероватно бити касније договарано између представника сва три народа, као и позиције потпредсједника Републике. То је сада ствар политике - рекао је Поповић.

Нацртом је, наиме, предвиђено и да је главни град Бањалука, а не Сарајево, као што је још случај, док је за престоницу предложено Источно Сарајево, са сједиштем у Палама.

Поповић је, с друге стране, потврдио да има и другачијих идеја.

- О томе се дискутовало на неколико расправа. Бањалука ће бити главни град, Пале престоница, а Источно Сарајево на неки начин административни центар, с обзиром на то да су тамо представници Српске из институција БиХ. Видјећемо како ће се то, на крају, формулисати - рекао је Поповић.

Члан радне групе Драган Дакић каже да је један концепт ресуверенизација, а други идентитетска реизградња Српске.

- Примјетно је да је борачка популација, која је најзаслужнија за стварање Српске, веома заинтересована и настоје да и путем устава, по узору на неке бивше југословенске републике, регулишу свој статус или дају неки оквир, а мислим да ћемо о томе посебно причати са њима. Добили смо корисне приједлоге и од, између осталих, студената - рекао је Дакић, уз оцјену да се из расправа до сада може видјети и шта је којој генерацији битно.

- Они који дођу нису икебане, већ активно питају, што је показатељ да је ово потребно народу, због чега бисмо могли да као група сугеришемо да се размисли о начину усвајања новог устава, односно да референдумско усвајање не би требало да буде искључено - рекао је Дакић који је потврдио и да су, осим сугестија, одговарали и о недоумицама у вези са одредбама Устава, посебно у дијелу о држављанству, иако су те норме готово преписане из важећег акта.

Први Устав Републике Српске усвојен је 28. фебруара 1992. под именом Устав Српске Републике БиХ. Од 1992. до 2011. мијењан је и допуњаван чак 17 пута, са 122 амандмана, што указује на то да је уставноправни систем реформисан, махом под притиском високих представника, због чега из републичког врха тврде да је циљ да уставна рјешења буду ослобођена тих интервенција.

Нови устав чини укупно 150 чланова. У акту се изражава опредијељеност за поштовање и примјењивање Општег оквирног споразума за мир у БиХ, а који Анексом четири потврђује и гарантује уставноправни положај Српске.

Република самостално обавља уставотворне, законодавне, извршне и судске функције, а припадају јој све државне функције и надлежности, осим оних које су чланом три Устава БиХ предвиђене као надлежности институција БиХ. Српска, према нацрту, има право на самоопредјељење, а у тексту нема вијећа народа нити потпредсједника Републике, а да има своју војску. За усвајање устава потребна је двотрећинска већина, а то значи да су у овом моменту потребни и гласови из опозиције.

Мјесеци за консултације

Предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић изјавио је јуче да ће због великог интересовања завршна расправа о Нацрту устава бити у Бањалуци 17. априла у Банском двору. Према његовим  ријечима радна група и Одбор за уставна питања имаће много посла, а од нацрта до усвајања приједлога устава не смије проћи више од шест мјесеци.

- Са окончањем јавне расправе остаје још пет мјесеци, што би могло да послужи за додатне консултације о тексту приједлога или неке друге одлуке о уставу - појаснио је Стевандић и додао да би данас, осим у Добоју, о новој верзији текста требало да буде ријечи на оба јавна универзитета Српске.