Отпремнина је један облик новчане помоћи раднику у одређеним случајевима када раднику престаје уговор о раду, али само када су испуњени одређени услови.

Више о томе када радник може остварити право на отпремнину те под којим условима можете читати у наставку текста.

Које услове је потребно испунити за добијање отпремнине?

За почетак, као што је то у пракси, отпремнина се најчешће добија када послодавац отказује уговор о раду, али у случају да су испуњени одређени услови. Осим тога, исплаћује се и у случају престанка радног односа након испуњења услова за одлазак у пензију, а могућа је и у случају споразумног престанка уговора о раду.

Иначе, у БиХ је право на отпремнину прописано законима о раду РС и ФБиХ.

Да би радник, према овим законима, остварио право на отпремнину, уговор о раду са послодавцем мора бити закључен на неодређено вријеме.

У складу с тим, износ отпремнине се одређује у зависности од дужине непрекидног трајања радног односа са послодавцем с којим се уговор о раду раскида.

Право на отпремнину се, у складу са законима, остварује уз сљедеће услове:

да је закључен уговор о раду на неодређено вријеме;

да послодавац отказује уговор о раду;

да је радни однос трајао најмање двије године непрекидног рада прије отказа;

да се уговор не отказује због кршења обавезе из радног односа или због неиспуњавања обавеза из уговора о раду од стране радника.

Како се утврђује висина отпремнина?

У зависности од начина престанка радног односа, разликујемо право на отпремнину:

- када послодавац отказује уговор,

- у случају незаконитог отказа,

- код отказа уговора о раду у случају промијењене радне способности.

Отпремнина се утврђује правилником о раду или уговором о раду и не може се утврдити у износу мањем од једне трећине просјечне мјесечне нето плате исплаћене раднику у посљедња три мјесеца прије престанка уговора о раду, за сваку навршену годину рада код тог послодавца.

Иако висина отпремнине зависи од одлуке послодавца, важно је знати да је законски прописано да она не може бити већа од шест просјечних мјесечних плата исплаћених раднику у посљедња три мјесеца прије престанка уговора о раду.

Осим тога, отпремнина не мора бити искључиво у новчаном облику, него и у неком другом виду накнаде, а начин, услови и рокови исплате отпремнине утврђују се писаним уговором између радника и послодавца.

Право на отпремнину или новчану накнаду радника у другим случајевима престанка радног односа утврђује се општим актом и уговором о раду. О начину и роковима исплате отпремнине послодавац и радник могу закључити посебан споразум.

Отпремнина у случају одласка у пензију

У погледу другонаведене врсте отпремнине, послодавац је дужан исту исплатити приликом одласка радника у пензију.

У случају одласка радника у пензију, отпремнина се не рачуна на раније описан начин,  него је њена висина дефинисана Одлуком Владе Републике Српске из 2016. године и износи три просјечне нето плате радника обрачунате у складу с колективним уговором.

С друге стране, у ФБиХ, у случају одласка у пензију, а с обзиром на то да је престала примјена Општег колективног уговора, исплаћивање отпремнине није више законска обавеза послодавца.

Закон о раду је прописао казну за послодавце само у случају ако откажу уговор раднику, а не исплате отпремнину у законом предвиђеним ситуацијама (отказ код промијењене радне способности - у случају да ускрати раднику увећану отпремнину или у случају када ускрати раднику отпремнину у складу са чланом 111, Закона о раду). Битно је знати да у случају незаконитог отказа уговора о раду само суд може досудити право на отпремнину и то у случају када то радник потражује у судском спору.

Пише: Николина Алексић