Постоји много недоумица везано за употребу свјетала за маглу, познатијим под популарним називом магленке, будући да су се кроз године мијењале законске норме. У овом тексту ћемо појаснити шта се подразумијева по појмом свјетла за маглу, када се смију користити, те какве су законске одредбе у БиХ и сусједним земљама.

Магленке – основни појмови

Предња свјетла за маглу на моторним возилима спадају у уређаје за освјетљавање пута, док задња свјетла за маглу спадају у уређаје за означавање возила. Предња свјетла за маглу на моторним возилима са четири или више точкова и на моторним возилима са три точка која су шира од 1,3 м могу бити уграђена и изведена као два свјетла за маглу, а на мотоциклима и мотоциклима са бочном приколицом као једно свјетло за маглу, тако да дају свјетлост бијеле или жуте боје. Свјетла за маглу не смију се постављати на већој висини од оне на којој су постављена кратка свјетла главног свјетла.

Законске одредбе

Још је у Закону о основама безбједности саобраћаја на путевима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије постојала одредба која је дозвољавала употребу свјетала за маглу само по магли или у случају смањене видљивости.

Возачи који нису поштовали овај пропис, кажњавани су са 20.000 тадашњих југословенских динара.

Смањена видљивост постоји када, због неповољних атмосферских или других прилика, возач не може јасно да уочи друге учеснике у саобраћају на удаљености од најмање 200 м на путу изван насеља, односно од најмање 100 м у насељу.

Доношењем Закона о основама безбједности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини 2006. године, идентична одредба је преписана, с тим што је додато да се свјетла за маглу не могу истовремено користити са дугим свјетлима.

Возачи који су користили свјетла за маглу (и предња и задња) противно овој одредби, могли су бити кажњени новчаном казном у износу од 50,00 КМ.

Ступањем на снагу Закона о измјенама и допунама закона о основама безбједности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини („Службени гласник БиХˮ, бр. 8/17) 15. фебруара 2017. године, свјетла за маглу (и предња и задња) могу да се користе увијек без обзира на то што на примјер на коловозу није присутна магла или смањена видљивост и могу се користити заједно са дугим свјетлима.

То конкретно значи да од тог датума, возачи у БиХ могу увијек возити са упаљеним свјетлима за маглу (никакви услови не морају бити испуњени за коришћење истих).

Иако је прошло више од три и по године како је ова измјена ступила на снагу, многи полицијски службеници широм БиХ нису упознати са наведеном измјеном и често заустављају, опомињу или чак кажњавају возаче, јер су уочили да су свјетла за маглу укључена, сматрајући да је возач у прекршају (нема магле или нису наступили услови смањене видљивости на коловозу, а возач исте користи), што је мимо важећег закона, јер возач није у прекршају ако их користи.

Новчану казну од 50,00 КМ, у складу са важећим законом, можете добити само ако вам предња свјетла за маглу нису бијеле или жуте боје, односно задња свјетла црвене боје или ако по магли немате упаљена кратка свјетла за освјетљавање пута или свјетла за маглу или оба свјетла истовремено.

Многи возачи ће рећи како их укључена предња свјетла за маглу ометају и засљепљују  оком вожње приликом мимоилажења са другим возилом. Ово може бити истина, али онда се ради о технички неисправном возилу.

Свјетла за маглу треба да буду тако подешена да је избјегнуто засљепљивање осталих учесника у саобраћају.

Ово ће се сматрати задовољеним, уколико на растојању од 25 м од извора свјетлости у равни вертикалној на пут, а у висини средине свјетала за маглу, интензитет свјетлости сваког појединачног свјетла за маглу, са називним напоном напајања на његовим прикључцима, не прелази 1 lx (лукс).

Такође, свјетла за маглу на моторном возилу морају бити изведена и подешена тако да освијетљени дио равног пута није дужи од 35 м.

Исправна предња свјетла за маглу или популарно магленке вас сигурно неће ометати и засљепљивати.

Неисправним свјетлима треба да се позабаве станице за технички преглед возила, али то није тема овог текста.

Када је ријеч о задњим свјетлима за маглу, иако наш закон као што смо рекли дозвољава да их користимо увијек као и предње, њих би требало користити само ако је видљивост кроз маглу мања од 50 м, јер у противном ћемо засљепљивати возача возила иза себе.

У таквим случајевима не треба возити брже од 50 км/х.

На појединим возилима нове генерације, ако возите са упаљеним задњим свјетлима за маглу, чим достигнете брзину од 50 км/х добићете звучно упозорење са поруком на инструмент табли да треба да угасите задње свјетло за маглу.

Ако имамо укључено задње свјетло за маглу, а приближи нам се возило иза нас, када смо свјесни да нас је возач уочио, битно је угасити свјетло како возача не би ометали, односно засљепљивали.

Моторна возила са више трагова точкова, чије конструктивно извођење дозвољава брзине кретања веће од 60 км/х, и њихове приколице морају имати са задње стране уграђена и изведена једно или два, док остала возила могу имати једно задње свјетло за маглу.

Ако је постављено само једно задње свјетло за маглу оно се мора налазити, у односу на уздужну вертикалну равнину симетрије возила, на лијевој страни возила.

Задње свјетло за маглу има функцију да при густој магли треба да омогући боље уочавање возила са задње стране, да не би дошло до саобраћајне незгоде.

Када су задња свјетла за маглу укључена, контрола укључености мора бити обезбијеђена припадајућом контролном лампицом жуте боје смјештеном у видном пољу возача.

Ако се ради о скупу возила неопходно је да гори само задње свјетло за маглу прикључног возила. Требало би законском одредбом регулисати да се задње свјетло за маглу употребљава само по магли или у случају смањене видљивости и одредити новчану казну за кршење наведене одредбе.

Све док се то не промијени возачи који користе задња свјетла за маглу нису у прекршају и користе их у складу са законом, иако засљепљују остале учеснике у саобраћају.

Како је све ово регулисано у државама које граниче са Босном и Херцеговином?

Република Србија и Република Хрватска

У ове двије државе предња свјетла за маглу можете увијек користити, док задња светла за маглу можете употребљавати само по магли или у случају смањене видљивости.

Ако задња свјетла будете употребљавали када нема магле или када није смањена видљивост, ризикујете новчану казну у износу од 3.000 динара (око 50 КМ) у Републици Србији, а у Републици Хрватској новчану казну од 300,00 куна (око 77 КМ).

Црна Гора

У Црној Гори и предња и задња свјетла за маглу можете само да употребљавате по магли или у случају смањене видљивости. Ако наведену одредбу не поштујете можете добити новчану казну у износу од 50 до 90 евра (од око 98 до око 176 КМ).

Магленке као дневна свјетла?

На путевима у БиХ се често дању могу срести возила на којима су само упаљена предња свјетла за маглу и возачи сматрају да на тај начин возе са упаљеним дневним свјетлима.

То нису дневна свјетла и возач може бити кажњен новчаном казном у износу од 30,00 КМ, јер за вријеме управљања моторним возилом дању на возилу морају бити упаљена кратка или дневна свјетла.

У чему је разлика?

Дневно свјетло је свјетлосни уређај, уграђен на предњој страни возила и усмјерен према напријед, намијењен за стално означавање возила у саобраћају у току дана.

Када упалите свјетла за маглу уз њих вам још најмање морају бити упаљена предња и задња позициона свјетла и свјетла задње регистарске таблице, док код упаљених дневних свјетала ништа више неће свијетлити, осим њих на предњој страни возила и стоп-свјетала приликом кочења са задње стране возила.

Ако немате на возилу уграђена дневна свјетла, дању возите са упаљеним кратким свјетлима или кратким свјетлима можете по жељи придодати и предње магленке.

Текст писао: Срећко Кременовић