У цијелом свијету данас се обиљежава Свјетски дан социјалне правде, који је прије 13 година установила Генерална скупштина УН, како би упозорила човјечанство да ће опстати једино ако изградимо праведна друштва у којима сви људи могу равноправно учествовати у расподјели добара и развоју заједнице.
У БиХ се поводом овог датума не дешава ништа, а аналитичари оцјењују да и није неко чудо, јер је БиХ земља силе и неправде, земља гладног народа и малобројних милионера, који су најчешће или политичари или “политици блиски контроверзни бизнисмени”.
– Жалосно је што се социјалне правде политичари не сјете никад, а медији и НВО само једном годишње – на данашњи дан. Социјална правда је важан сегмент основних људских права и услов без којег нема ни демократије, ни слободног говора, ни грађанског активизма – оцијенио је за Српскаинфо Жарко Папић, директор Иницијативе за бољу и хуманију инклузију.
Он је рекао да социјалне правде у БиХ нема, па стога не треба да чуди што нема ни истинске слободе и демократије.
Процјенује се да четвртина становништва у БиХ живи испод границе сиромаштва, са мање од 250 КМ мјесечно по члану домаћинства.
Већина од скоро 268.000 пензионера у РС прима мање до 200 евра мјесечно, док за минималац, који износи 266 евра, ради најмање 18.000 радника у Српској. Плате и пензије у Федерацији БиХ, са којима преживљава већина становништва, тек су незнатно више од оних у Српској. Истовремено, БиХ има више од 500 милионера и 90 мултимилионера.
Међу милионерима су и бројни политичари. Тако су имовинске картице, које је објавила Централна изборна комисија БиХ, откриле да у парламентима РС, ФБиХ и Парламентарној скупштини БиХ сједи чак 20 милионера. Према оном што су пријавили, а нико не гарантује да су пријавили све што имају, међу политичарима милионерима су Никола Шпирић (СНСД), Миладин Станић (СДС), и директор УКЦ РС Владо Ђајић (СНСД), а рекордер је дојучерашњи ДНС-овац Милан Радовић са богатством већим од 10,7 милиона КМ.
