На основу података којe су изнијели републички ревизори може се закључити да никога не брине пропадање зграда, почевши од власника станова, локалних управа па све до републичких органа који кроје законе. 

Процјењује се да у Српској у просјеку постоји минимално 30 одсто нерегистрованих ЗЕВ-ова, а у извјештају се наводи да је, на примјер, у Бањалуци, гдје су уз Котор Варош, Нови Град, Добој, Лопаре, Источно Ново Сарајево, Фочу и Требиње извршене ревизорске анализе, крајем прошле године, према подацима Пореске управе РС, било 1.429 регистрованих ЗЕВ-ова, док је број стамбених зграда у граду на Врбасу достигао 2.113. 

- У пракси најчешће етажни власници нису заинтересовани да преузму одговорност и обавезу управљања ЗЕВ-ом јер то тражи знање, посвећеност и вријеме кроз волонтирање или уз симболичну накнаду. Присутан је и проблем свијести већине власника који очекују да ће “неко други” рјешавати заједничке проблеме. У зградама које још немају основан ЗЕВ средства се прикупљају само за покривање заједничких комуналних трошкова, попут струје и воде, због чега велики број зграда изгледа неуредно и нефункционално - наведено је у извјештају у којем стоји и да у значајном броју ЗЕВ-ова етажни власници не измирују редовно своје обавезе за одржавање зграде, што их на кратак рок ослобађа “додатних” трошкова, али на дужи период уништава објект, умањује његову тржишну вриједност и знатно повећава цијену будућих радова одржавања. 

Ревизори су утврдили и да постоје бројне административне препреке при самом оснивању ЗЕВ-а, наводећи да је за регистрацију, која траје око 30 дана и кошта 200 КМ, потребно отићи у све надлежне институције, чиме су дуплира документација, повећавају трошкови и губи вријеме. 

- Стиче се утисак да је у Српској већ годинама уназад лакше регистровати предузетничку или привредну дјелатност него ЗЕВ - истакли су ревизори. 

ЗЕВ се не може регистровани уколико зграда нема употребну дозволу и није извршен упис власништва, а у извјештају се наводи да је управо то чест случај, те да је у Бањалуци и Требињу изражен проблем спорог издавања употребних дозвола за новосаграђене зграде па се тај документ чека и по годину дана, а  инвеститори дозволе усељавање након техничког пријема.

У документу стоји и да постојећим правним оквиром није предвиђена адекватна санкција за неоснивање ЗЕВ-а, с тим да закон прописује да се може казнити особа која неоправдано избјегава оснивање, али нису дефинисани механизми којим се то утврђује. 

- Поред посљедица које за собом повлачи непотпун и недовољно јасан правни оквир, треба истаћи и инертан приступ јединица локалних самоуправа према овој проблематици. Учешће комунално-инспекцијских надзора у области становања од укупног броја контрола комуналне полиције током прошле године износио је свега 1,7 одсто. Надзори су махом били иницирани пријавама грађана, а пратила их је релативно блага казнена политика - уочили су ревизори и истакли да је финансијска помоћ за инвестиционо одржавање зграда, која је у осам горе поменутих локалних заједница од 2019. до 2023. године износила 955.000 КМ, најчешће пружена без захтијевања повратне информације о намјенском трошењу средстава и процјене утицаја датих средстава по јавни интерес.

У извјештају стоји и да је за крај ове године предвиђена измјена и допуна Закона о одржавању зграда, те да су локалне самоуправе имале задатак да надлежном министарству доставе приједлоге и сугестије, али само њих 16 је то и урадило.

Замјена крова 

Ревизори су израчунали да етажним власницима зграде од 1.000 квадрата стамбеног простора и 100 квадрата пословног простора, уколико уплаћују аконтацију за трошкове одржавања према законском минимуму, а под условом да у међувремену не троше прикупљени новац, треба око 20 година да акумулирају довољно средстава да би извршили инвестиционо одржавање само једне крупније ставке у објекту, као што су фасада, кров или лифт. 

- Овакав тренд прикупљања новца није прихватљив ни код нових зграда, а посебно не код зграда старије градње, гдје је дотрајалост заједничких дијелова објекта на високом нивоу - стоји у извјештају ревизора.