У посљедњих пет година просјечна плата у БиХ порасла је за 269 марака, односно 25 одсто, али је у исто вријеме дошло и до раста цијена основних животних намирница за 48 одсто, што је, не само појело ову разлику у примањима, већ и у доброј мјери смањило куповну моћ грађана.
Може се ово видјети из анализе званичних података, које на мјесечном нивоу објављују заводи за статистику о просјечној нето плати и цијенама основних животних намирница у малопродајним објектима. Просјечна нето плата у БиХ у фебруару 2019. износила је 1.059 марака, а пет година касније - 1.328, што представља раст - 269 КМ.
Ако анализирамо исти период, односно шта је за, рецимо, 100 марака могла да купи једна просјечна породица прије пет година и то упоредимо са данашњом ситуацијом, долазимо до фрапантних закључака.
Прије пет година за 100 КМ просјечан купац могао је да набави по два килограма риже, јунетине, свињетине и пилетине, пет килограма брашна, један килограм пастрмке, три килограма кромпира те десет литара млијека и пет литара сунцокретовог уља. Пет година касније куповина истих количина наведених намирница једну просјечну породицу кошта чак 148,3 конвертибилне марке, што представља раст од чак 48 одсто.
Анализа
Да је инфлација, која тресе не само БиХ, већ и читав свијет, појела добар дио вриједности новца посљедњих година указао је и економиста Фарук Хаџић, који је урадио анализу колико је 100 марака вриједјело прије пет година и данас.
Како је појаснио, користећи просјечну годишњу стопу инфлације мјерену Индексом потрошачких цијена за сваку годину те усклађујући 100 марака са тим стопама, а онда и нови усклађени износ у наредној години са новом инфлацијом, дошао је до податка да 100 марака од прије пет година данас вриједи само 80. Указао је на то да разлог за овако нешто лежи прије свега у чињеници да је просјечна стопа кретања цијена хране доста виша од укупног индекса, тако да је особама које више свог дохотка троше на храну, инфлација “појела” и већу вриједност. Напоменуо је и да овај износ под 80 марака може бити и мањи због различите склоности приликом потрошње свакога од нас.
Професор на економском факултету Универзитета у Бањалуци Драган Глигорић каже да је тај пад вриједности новца посебно карактеристичан за мање развијене земље, које су по неком неписаном правилу готово увијек више погођене растом цијена, прије свега хране.
- Обезвређивање новца, у већој мјери, некако је кренуло са пандемијом вируса корона, а онда и с ратом у Украјини и у појасу Газе. Због тога смо се и нашли у ситуацији да је номинална вриједност новца у реалном износу све мање и мање вриједи. Посљедица је то прије свега великог раста цијена хране, која, бар када је у питању БиХ, чини велики дио буџета једне просјечне породице. Истина, плате су расле, и то значајно, али инфлација је поништила тај ефекат, чак га је и премашила. Нажалост не можемо много да урадимо, јер је наша привреда и економија у великој мјери зависна од дешавања у свијету, а поготово од економских кретања у земљама Европске уније - истакао је Глигорић.
Долар и евро
Иначе да и остали новац, не само марка, постаје све мање вриједан из године у годину може се видјети и из података који се добију из такозваног калкулатора инфлације, који прати кретање индекса потрошачких цијена (ЦПИ). Према овом калкулатору, цијене у Европској унији су за 1,27 пута више од оних с почетка 2019. године, односно за евре се данас може купити само 78,8 одсто онога што је могло прије пет година.
Илустрације ради, 100 евра 2019. године, по куповној моћи, еквивалентно је данас 127, што у преводу значи да је у овом периоду дошло до повећања цијена од 27 одсто. То значи да се “стварна вриједност” евра временом смањила. Овај ефекат најбоље илуструје како је инфлација временом нарушила вриједност европске валуте.
Да се не ради о пролазном феномену може се видјети и ако погледамо колико је 100 евра вриједјело рецимо 1996. или 2008. године и данас. Овај калкулатор у том случају показује да су данашње цијене за 1,44 пута више од оних из 2008. и 1,8 од оних из 1996. године. По куповној моћи 100 евра из 1996. еквивалентно је 184,84 евра данас.
Слична ситуација је и када се погледају подаци о потрошачким цијенама у САД. Калкулатор инфлације показује да су данашње цијене у Америци за 1,95 пута више од просјечних цијена од 1996. године, што указује на то да се овом валутом може купити само 51 одсто онога што се могло купити прије 27 година.
Ако се вратимо у још даљу историју, рецимо у 1973. годину, може се видјети да је 100 америчких долара данас еквивалентно 688, што је повећање од чак 588 долара током посљедњих 50 година.
Све ово указује на то да актуелна инфлација није од јуче, већ да је готово константно из године у годину присутна, у мањем или већем обиму, што на крају доводи и до ове ситуације - да готово све валуте, па и сама марка, почињу све мање да вриједе због раста потрошачких цијена.
