Када се Света Петка у 11. вијеку упокојила у граду у ком је и рођена, Епивату, била је сахрањена ван гробља.

Према предању исте ноћи су двоје људи, отмјена и богата дама по имену Јефтимија и убоги надничар Георгије, сањали исти сан - да на обали мора почива тијело Свете дјевојке. Сан су, свако за себе, испричали епископу. Тако су откривене нетакнуте мошти Свете Петке, а онда и похрањене су у цркви Светих апостола.

Међутим, нису ту и остале.

Почетком XIII вијека крсташи са Запада заузели су и опљачкали Цариград и све што је хришћанима било свето су почели да преносе у папске земље. Бугарски цар Јован Други Асен, понудио је откуп Латинима. Године 1231. мошти Свете Петке донијете су у престоно Трново и положене у Саборну цркву. Али 1393. године Турци су освојили Трново. Протјерали су остарјелог патријарха Јефтимија, првог писца житија Свете Петке, опљачкали цркву, а свете мошти избацили из кивота украшеног златом и драгим камењем и свукли са њих златоткану одору, пише Љиљана Хбјановић Ђурововић за „Политику“.

Убрзо, залагањем видинског господара кнеза Страшимира, мошти су пренијете у Видин. Но само три године касније Турци су и ту стигли, погубили су христољубивог кнеза, а благо из видинских ризница нашло се у Серу као лични ратни плијен султана Бајазита. Ту су остале двије године.

Године 1398. светињу су од султана Бајазита измолиле три знамените Српкиње – кнегиња Милица, деспотица Јефимија и Миличина кћер Оливера, која је за спас свог народа и Цркве пристала да оде у Бајазитов харем. Када је чуо шта му кнегиња тражи Бајазит се насмејао: "Зашто од других многе и велике цијене достојних имања не молите, већ само сухе кости!", питао је.

Кнегиња је, како каже предање, смјерно и господски истрпила ту увреду и још му је понудила сва своја земна блага и имања у замјену за свете мошти. Тако је Света Петка стигла у Крушевац, у дворску цркву Лазарицу. Како је касније записао Григорије Цамблах "сва слава Петкина узе се Бугарској и подари земљи српској".

Када је кнегињин син деспот Стефан Лазаревић преселио престоницу из Крушевца у Београд понио је и светитељкине мошти. Похранио их је најприје у Успењску цркву Митрополије београдске, а потом у нову цркву Свете Петке, саграђену крај чудотворног извора под Београдском тврђавом.

Фото: politika.rs

Сто двадесет година касније Турци су, на челу са Сулејманом Величанственим, заузели и Београд. Те 1521. године су из опљачканог града однијете су три светиње: чудотворна икона Пресвете Богородице, мошти царице Теофаније и мошти Свете Петке.

Мошти су положене у хранилницу часних моштију при Патријаршијској цркви Светога Георгија на Фанару. Али Цариград више није био нови Јерусалим, већ престоница Османског царства.

У XVII вијеку Цариградска патријаршија пала је у велике дугове због тешких дажбина које јој је наметнула турска власт. Тада је војвода Василије Лупул, господар Молдавије, понудио да огромним прилогом покрије дугове Патријаршије, а да за узврат за свој народ добије мошти Свете Петке. Године 1641. мошти су доспјеле у Јаши и положене у раскошни храм Света три јерарха.

А онда је дошла 1888. година. Једне ноћи храм је захватио велики пожар. Запалио се свијећњак крај светитељкиног одра и од њега се раширила ватра. Све је изгорјело – покрови, балдахин, драперије. Спољашњи дио кивота, начињен од сребра и злата, сасвим се истопио. Али унутрашњи дио кивота, начињен од дрвета, тек је мало нагорио и то споља. А испод дрвеног поклопца лежале су мошти недодирнуте ватром. Нису се истопили чак ни печати од воска на њеној ризи.

Послије тога мошти су пренијете у Саборну цркву посвећену Сретењу Господњем, гдје се и данас налазе. То је катедрална црква Митрополије Молдавије и Буковине и сједиште митрополита. Подигнута је у XIX вијеку на темељу старе цркве из XV вијека. Има четири торња и види се из сваког дијела града.

(Дио из биљешки с пута Љиљане Хабјановић Ђуровић)