У периоду јануар - децембар 2025. године обим робне размјене Републике Српске са иностранством износио је 12,98 милијарди КМ, показују подаци Завода за статистику РС.

Како се наводи у овим подацима, од овог износа се на извоз односило 5,35 милијарди КМ, а на увоз 7,62 милијарде КМ.

- Спољнотрговински дефицит у периоду јануар - децембар 2025. године износио је 2,27 милијарди КМ, док је покривеност увоза извозом била 70,2% - пише у подацима Завода.

Додаје се да је извоз у периоду јануар - децембар 2025. године повећан за 6,1% у односу на период јануар - децембар 2024. године, док је увоз повећан за 3,9%.

Када се погледају подаци за 2024. годину, види се да је у Републици Српској више растао извоз него увоз.

Тако је током 2024. године извоз износио 5,045 милијарди КМ, што значи да је прошле године извоз био већи за 309 милиона КМ.

Са друге стране, увоз је 2024. године био око 7,33 милијарде КМ, те је увоз, према овим подацима, прошле године био већи за око 289 милиона КМ.

Земље са којима се највише послује

Када су у питању земље са којима се највише пословало, на првом мјесту је Србија, са којом је обим спољнотрговинске сарадње у прошлој години износио 2,31 милијарду КМ.

Од овог износа увоз из Србије био је 1,37 милијарди КМ, док смо извезли у ову земљу робе за око 935 милиона КМ.

На другом мјесту је Италија, са којом је спољнотрговинска размјена у прошлој години износила 1,59 милијарди КМ.

У ову земљу смо извезли робе за 524 милиона КМ, док смо увезли из Италије производа за 1,07 милијарди КМ.

Са Хрватском је обим спољнотрговинске размјене током 2024. године износио 1,45 милијарди КМ.

Тамо смо пласирали робу за 942 милиона КМ, док смо увезли за 513 милиона КМ.

Охрабрујући подаци

Економиста Саша Стевановић каже да подаци које је објавио Завод за статистику РС јесу охрабрујући и свакако бољи него у претходним годинама.

- Раст извоза, спорији раст увоза и повећање покривености увоза извозом указују на позитивно кретање и одређени степен макроекономске стабилности у Републици Српској. Ти показатељи јесу сигнал да се крећемо у добром смјеру, иако увијек постоји простор да резултати буду још бољи. У поређењу са Федерацијом БиХ, гдје је привреда израженије циклична и осјетљивија на спољне шокове, Република Српска показује стабилнију структуру и умјереније осцилације, што доприноси предвидивијем макроекономском окружењу. Управо та стабилност може бити основа за даљи раст извоза у наредном период - објашњава Стевановић.

Шта очекивати?

Према његовим ријечима, за ову годину је реално очекивати наставак раста извоза, прије свега због нешто већег фискалног простора у односу на претходну годину и могућности да се домаћа приватна потрошња паметније позиционира - не само као потрошња, већ и као алат за јачање преговарачке позиције домаће привреде.

- Важно је и то што Република Српска има добре и стабилне односе са кључним партнерима са којима постоји највећа спољнотрговинска неравнотежа, прије свега са Србијом. На питање да ли треба ићи у правцу даљег повећања покривености увоза извозом - одговор је свакако да. Међутим, тај процес не може бити искључиво административан. Потребан је снажнији притисак и јаснија артикулација интереса извозника према доносиоцима одлука, како би се креирало окружење у којем извозници могу бити конкурентнији, поузданији и дугорочно снажнији носиоци раста.

Другим ријечима, подаци јесу добри, бољи него што су били, али ако желимо дугорочно одржив раст, морамо их претворити у системску подршку извозу и јачању домаће производње - нагласио је Стевановић.