Сарајево је 6. новембра 1918. године дочекало своје ослободиоце. Прелазиле су трупе славне Друге армије исти онај пут којим су у јесен 1914. стигле надомак Сарајева. У каквој атмосфери су дочекани српски војници и каква је била свијест тадашњих народа БиХ о том историјском тренутку најбоље показују трагови сачувани кроз говоре најзначајнијих народних представника у том времену.

Један од трагова остао је и кроз назив обале Миљацке којом је промарширала побједничка српска војска. Названа је по легендарном заповједнику Друге армије војводи Степи Степановићу. Данас у Сарајеву нема више Обале војводе Степе, а све је мање трагова који говоре о нашој прошлости у граду који није град без тих трагова.

Из тих разлога пред вама су говори који ће вам дочарати атмосферу тих новембарских дана. Војске су долазиле и пролазиле и након 1918. године. Али никада ни једна није била дочекана са еуфоријом и свијешћу о крају туђинског јарма као српска војска тог 6. новембра 1918. године.

Говор Васиља Грђића:

„Бели Орлови,

Овјенчани вијенцима побједе долетисте нам данас у наше лијепо Сарајево, да се разлетите Босном и Херцеговином, да се разлетите цијелом нашом Југославијом.

Бели Орлови,

Раскидасте окове ропства, вјековнога ропства угњетаванога, гаженога народа од Соче до Вардара.

Бели Орлови,

Донесосте слободу народу Срба, Хрвата, Словенаца и онђе гдје је до сада није било.

Причајте нам, Бели Орлови, зашто у крв огрезосте! Знам, чујем одговор!

Требало нам је ослободити роба са Косова. Требало нам је преломити петвјековне печате ропства Српскога Народа!

Требало нам је љуте боје бити на Брегалници, да сломијемо, скршимо силу агарјанску!

И не починувши нити својих крила одморивши требало нам је полетети на сјевер и запад, требало нам је крваве битке бити око Београда, Шапца, Црнога Врха и Ваљева, да код Аранђеловца сломијемо силу цара крвника народа, да задржимо бијес теутонски. Требало нам је код Битоља и на Вардару удружени са соколовима наших савезника скршити, уништити, згазити војске мрака да народима свијета донесемо свјетлост-свјетлост слободе.

Јесте ли се уморили Бели Орлови?

За умор ми од Косова не знадосмо!

Вијекове проводисмо по планинама и ломним горама чете четујући; народ у ропству соколећи. Прије сто година запалисмо луч слободе на Балкану, да под водством Хероја Тополскога Карађорђа Бесмртнога положлмо темеље слободи јединственога народа Срба, Хрвата, Словенаца.

Ко вас роди Бијели Орлови?

Где је ваша храбра постојбина?

Где је ваша кула непобједна?

Српска нас је мајка породила,

Српство нам је мила отаџбина,

Шумадија — кула непобедна.

Смијемо ли вам приступити Бијели Орлови? Допуштате ли робу петвјековном починути у вашем загрљају? Жељно смо вас чекали као дијете мајку, као трава росу, као озебао сунца.

За то се борисмо и крв своју вијековима лисмо. За то су нам и сад крваве ноге до

колена и крила до рамена, зато у крв запливасмо.

Добро нам дошли Бијели Орлови!

Скините мрежу с очију наших! Одагнајте бојазан из срца, коју нагомила ропство,

да се устручавају приближити Вам се!

Бели Орлови!

Научите нас соколовати! Научите нас жртвовати се! Научите нас прегарати за слободу све-све.

Да сте нам здрави Бели Орлови!

Господине потпуковниче. Све своје осјећаје, сву своју душу

желио бих у једној мисли исказати: Живио Петар I Карађорђевић, врховни командант непобедних армија српске војске!”  

Говор реисул улема Џемалудина еф. Чаушевића, поводом уласка српске војске у Сарајево

“Драга браћо јунаци! Ја Вас увјеравам, да ће Муслимани Босне и Херцеговине знати увијек достојно цијенити те братске заслуге и очувати у успомени овај први сусретај након бурних стољећа. Мислим, да ћемо у овако свечаном и радосном расположењу, својој дубокој захвалности дати нај јачег изражаја, када сви једнодушно кликнемо: Живио врховни господар српске војске Њег. Вел. Краљ Петар! Живио врховни командант српске војске, Његово Височанство пријестолонасљедник Александар! Живила српска војска!”

Поздрав сарајевске Владе Престолонаследнику

Народна Влада у Сарајеву послала је Престолонаследнику Александру сљедећу депешу:

„Влада народног већа СХС у Босни и Херцеговини поздравља храбру, ловором победе овенчану српску војску, која је под водством Вашег краљевског височанства својим беспримерним јунаштвом и издржљивошћу задивила цео свет и која је велико дело ослобађања братске нам Србије сретно крају привела.

Народна Влада изражава братској српској војсци особиту благодарност, што ју је хитрим шиљањем првих својих одреда припомогла око испостављања реда и мира у овој земљи и да је тиме осигурала остварење првих услова за стварање наше јединствене независне државе Срба, Хрвата и Словенаца“

Председник, Атанасије Шола

 Аутор: Александар Костовић