Крај петовјековне владавине Турака на Балкану везује се за побједу Срба код Куманова 1912. године у Првом балканском рату, а заслуга за бриљантни подвиг приписује се Ахмеду Адемовићу, војнику и трубачу из Лесковца, који се послужио до тада нечувеним лукавством, натјеравши Турке у бијег.

Битка у сусрету, како је описују историчари, водила се 23. октобра са великим губицима на српској страни, а ништа боље није започео ни сљедећи дан. Ахмед Адемовић, Ром из Лесковца, који је тада имао 39 година, успио је да неопажено пређе на другу страну тако што је преко своје униформе обукао фес и кафтан мртвог турског војника. Из позадине турске војске одсвирао је знак освајачке војске за повлачење, послије чега је настао хаос, односно, пораз турске војске.

- Тај турски знак за повлачење он је први пут у животу чуо претходног дана, јер иако је српска војска трпела поразе, једно крило турске војске се 23. октобра повукло под пристиком Ужичана. Била је магла и широка линија фронта. Кад се разлегао звук Ахмедове трубе, настаје потпуни распад међу турском војском, коју су чинили и мобилисани Грци, Македонци и Бугари, без великог мотива за борбу. Тај звук трубе за повлачење је тренутак када је битка била добијена и то је прва велика победа српске војске у Првом балканском рату - објашњава лесковачки писац Саша Стојановић, који је истраживао грађу и у свом роману „Пут за Јерихон“ овековјечио лик лесковачког трубача.

Ахмед Адемовић, рођен 1873. године у ромском насељу Подворце недалеко од центра града, је за тај свој подвиг, који се касније изучавао на војним академијама, одликован Карађорђевом златном звијездом са мачевима, али и другим признањима.

Извјесно је да је учествовао и у Другом балканском рату, о чему Стојановић није нашао историјске трагове, и са српском војском преживио албанску голготу и дочекао побједу, да би у Другом свјетском рату доживио велику личну трагедију јер су му Нијемци 1941. године стрељаљи обојцу синова – Реџу и Раму, у Араповој долини на периферији Лесковца, заједно са још око 300 лесковачких Рома.

И управо тај тренутак, ту трагедију хероја, по први пут описује Стојановић, која је окосница романа.

- Немачки официр улазу у ромску кућу и на старчевом сакоу спази Карађорђеву звијезду, највећи српски орден, кога су и Немци поштовали. Издваја га на страну, али тај исти официр пошаље на стрељање његову децу. Од тада па све до своје смрти трубач и херој Кумановачке битке није засвирао на труби – додаје Стојановић.

Ахмед Адемовић умро је у добокој старости, али и дубоком сиромаштву, 1965. године, у својој 92. години у кући, како се тврди, свог унука Фадила, иако Стојановићева истраживања кажу да ратни херој није имао унуке, већ да је Фадил био његов даљи рођак.

Сјећање на овог трубача са Карађорђевом звијездом, великим брковима и елегантним шеширом, каквог га је овековјечио непознати фотограф, избледјело је у ромском кварту Подворце, али и међу његовим рођацима, односно, потомцима, како се представљају.

Екрем Демировић (59) Фадилов је унук и, тврди, праунук Ахмеда Адемовића кога се сјећа веома магловито.

- По цео дан би седео испред куће и гланцао трубу. Никада нисам чуо да свира. Људи су пролазили и поздрављали га, а он би само махнуо руком. Изазивао је поштовање одраслих али и нас деце, онако стасит, елегантан, са оном звездом на грудима, с којом је и умро, са брковима и озбиљним и строгим лицем. Ипак, био је нежан према мени. Отац ми је причао касније да је био веома педантан и да га је нечистоћа нервирала, заправо, да се до краја живота понашао као војник - присјећа се за „Блиц“ Екрем Демировић, чија је скромна кућа и данас блиставо чиста.

Екрем је, тврди, потомок Ахмедове ћерке Демиране, која је имала четири сина и двије ћерке. Шта више, овај човјек, који ликом подсјећа на славног претка, каже да су и Ахмедови стрељани синови Реџа и Рама имали дјецу, али не зна ништа о њима, што је просто невјероватно јер су сви Адемовићи живјели у истој улици. Стојановић, пак, оставља могућност да су са синовима стрељани и Ахмедови унуци.

- Све је некако пало у заборав. Иако је био херој иако су му одаване почасти, Ахмед је био сиромах, без пребијеног динара у џепу јер пензију није имао, па је пао на руке Фадилу, који је такође био сиромашан - објашњава Екрем, праунук ратног хероја.

Још двојица Рома одликовни су Карађорђевом звијездом

Поред Ахмеда Адемовића, златном Карађорђевом звијездом с мачевима били су одликовани и каплар Ахмет Иде Аметовић, трубач и бомбаш из Лесковца за заслуге у Брегалничкој бици и Рустем Сејдић из Бојника због самоиницијативног свирања јуриша на Кајмакчалану. Рустем је прадеда познатог трубача Фејата Сејдића.