Током 2020. године у БиХ је готово преполовљен број подигнутих оптужница за кривична дјела корупције, а број пресуда смањен за 30 одсто, показују подаци које је Транспаренци интернешнал у БиХ објавио на интерактивној мапи процесуирања корупције.
У Транспаренси Интернешнал БиХ истичу да је ионако поразна статистика борбе против корупције додатно погоршана у години пандемије, а процесуирали су се углавном ситни случајеви корупције.
То показује податак да је чак 66,6 одсто пресуда за корупцију завршило условном казном, судило се нижерангираним службеницима у јавном и приватном сектору, а највеће корупцијске афере поново су остале непроцесуиране.
– Такође, забрињава и то да се покретање истрага и „формирање предмета“ у тужилаштвима све чешће користи као средство за медијску дискредитацију политичких противника – наводи се у извјештају ТИ БиХ.
Цариници
Додаје се да је у цијелом тужилачком систему само Тужилаштво БИХ повећало број подигнутих оптужница и добијених пресуда, што и није било тешко јер су 2019. године имали само четири оптужнице и једну правоснажну пресуду, гдје је оптужени ослобођен.
У 2020. подигли су 11 оптужница, а по њиховим предметима донесене су само четири правоснажне пресуде, од којих су у три изречене казне затвора. По ономе што су објавили у јавности, најзвучније су двије пресуде цариницима који су примали мито на ГП Градишка и осуђени на по годину дана затвора.
И остала тужилаштва у највећој мјери поправљају ову поразну статистику процесуирањем ситне или средње корупције, па је тако Посебно одјељења за сузбијање корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала у Републици Српској, које би требало процесуирати најкрупније случајеве корупције, прошле године подигло само шест оптужница.
– По ономе што су објавили на свом сајту, једна се односи на професора приватног факултета који је примао мито, а једна на инспекторе Пореске управе РС који су оптужени за исто кривично дјело – наводе у ТИ БиХ.
Случај “Новалић”
Додају да су Кантонална тужилаштва смањила број подигнутих оптужница за више од 50 одсто, а по ономе што су саопштавали јавности добар дио њих односи се на кривична дјела корупције у приватном сектору. Од укупно двије подигнуте оптужнице Кантоналног тужилаштва Средњобосанског кантона једна се односи на банкарску службеницу, а друга на аналитичара микрокредитне организације.
Банкарски службеници били су у два наврата оптужени и од стране Кантоналног тужилаштва Кантона Сарајево, а и остале оптужнице о којима је јавност обавијештена односе се у највећој мјери на мање случајеве корупције.
Од случајева који би се могли сматрати високом корупцијом у цијелој БиХ прошле године подигнута је оптужница против премијера Федерације БиХ Фадила Новалића и његових сарадника у случају “Респиратори”, а поново је оптужен и бивши премијер Унско-санског Кантона Хамдија Липовача због плаћања страначког рачуна од 5.000 КМ јавним новцем.
– Због свеукупног стања све више пада и повјерење грађана у рад правосудних институција, а од 2016. године константно се смањује и број поднесених кривичних пријава. С друге стране, константно се повећава број пријава које су ријешене доношењем наредбе о неспровођењу истраге, а тај проценат повећан је прошле године на 60,1 одсто, што је највише у посљедње четири године – упозоравају у ТИ БиХ.
Оно што посебно забрињава је, како додају, чињеница да више од половине кривичних пријава заврши наредбом о неспровођењу истраге, а како те пријаве, осим грађана, подносе и надлежне полицијске агенције, јасно је да не постоји адекватна сарадња између агенција за провођење закона и тужилаштава.
Из ТИ БиХ упозоравају да се превише дуго чека на тужилачке одлуке у случајевима када грађани или организације цивилног друштва подносе кривичне пријаве. Код покренутих истрага и даље остаје висок удио оних које на крају буду обустављене.
Тај проценат прошле године у Републици Српској био је драстично већи него у другим тужилачким системима, јер је од 77 покренутих истрага 47 (61 одсто) ријешено доношењем наредбе о обустави истраге.
