Како се дијеле директни, а како компензациони мандати, како је могуће да СДС има 13 директних и ниједан компензациони, а ДНС ниједан директни и четири компензациона и остала питања у вези расподјеле мандата послије сваких избора голицају јавност.

У суштини, одговор је једноставан, јер је све ствар голе математике. Укупни број гласова сваке странке која је прешла цензус од три одсто треба подијелити са непарним бројевима, дакле са 1, 3, 5, 7, 9, 11, итд. и највећи добијени бројеви представљају освојене мандате.

Ради лакшег појашњења као примјер су узети резултати за Народну скупштину РС у изборној јединици шест (Бијељина) која даје девет директних мандата.

СНСД је освојио 25.727 гласова, СДС 20.169, Демос 6.980, ПДП 6.691, СП 6.657, НПС 4.507, УС 4.427, ДНС 3.759, Небојша Вукановић 3.503 и Покрет за државу 2.617 гласова, док су остале странке остале испод цензуса.

Одмах треба нагласити да прелазак цензуса у некој изборној јединици не гарантује директан посланички мандат, иако неки мисле да је тако.

Ова изборна јединица и овогодишњи резултат то најбоље показује, јер ова ИЈ даје девет директих мандата, а десет странака је прешло цензус од три одсто, тако да је одмах јасно да десета странка која је прешла цензус, у овом случају ПзД, по логици не може да добије директан мандат. (Теоретски може у случају да је имала исти број гласова као још нека странка и тада жријеб одлучује коме ће припасти мандат, али то је у домену научне фантастике и још није забиљежено у пракси).

Дакле, када се гласови подијеле са непарним бројевима добије се сљедећи низ:

СНСД 25.727/1=25.727, 25.727/3=8.575, 25.727/5=5.145, 25.727/7=3.675

СДС 20.169/1=20.169, 20.169/3=6.723, 20.169/5=4.033, 20.169/7=2.881

Демос 6.980/1=6.980, 6.980/3=2.326

ПДП 6.691/1=6.691, 6.691/3=2.230

СП 6.657/1=6.657, 6,691/3=2.219

НПС 4.507/1=4.507

УС 4.427

ДНС 3.759

Небојша Вукановић 3.503

ПзД 2.617

Подебљани бројеви означавају девет највећих бројева добијених дијељењем и представљају освојене посланичке мандате, односно девет директно освојених мандата у ИЈ шест.

Када се крене од највећег, ка најмањем болдованом броју, дође се до тога који по реду од укупно девет мандата је освојила која странка, па се види да је СНСД освојио први, трећи и осми, СДС други и пети, Демос четврти, ПДП шести, СП седми и НПС девети мандат.

Када је ријеч о компензационим мандатима, ситуација је сљедећа. Прво је потребно, као у горе описаном случају, у свакој изборној јединици израчунати колико је која странка освојила директних мандата, а потом се тражи којој ће припасти колико компензационих мандата.

Дијеле се 63 директна и 20 компензационих мандата.

Укупан број гласова које је освојила свака од странака које су прешле цензус (ове године је то 11) на исти начин се дијели са 1, 3, 5, 7, 9 итд, док се не дође до 83 највећа броја.

Дакле, на исти начин на који се у описаном примјеру за шесту Изборну јединицу дошло до девет највећих бројева, тј. директних мандата.

Када се на тај начин израчуна колико је која странка укупно освојила мандата, разлика између тог броја и броја директно освојених мандата, представља број компензационих мандата који припада свакој странци.

Када се израчуна, (дијелећи укупни број освојених гласова, за сада 207.797, са непарним бројевима) колико је укупно мандата освојио СНСД, доћи ће се до 30 мандата. Пошто сте прије тога, рачунајући за сваку изборну јединицу посебно, израчунали да је СНСД освојио 27 директних мандата, јасно је да овој странци припадају још три компензациона мандата.

Обрнути примјер са овогодишњих избора је ДНС. Када се рачуна укупни број мандата, дође се до тога да је странка Ненада Нешића освојила четири мандата, а пошто ни у једној изборној јединици није освојила директан мандат, то значи да ДНС-у припадају четири компензациона мандата.