Просјечна породица у Републици Српској има једно или двоје дјеце, два (пре)запослена родитеља, хронични мањак новца и времена и стотину проблема.

Наравно, породица има разних и нису све скројене по моделу “тата, мама и дјеца”. 

Породица су и остарјели бака и дјед, који живе сами, јер су се дјеца и унуци расули по свијету. Породица је и када, након развода, један родитељ, а то је најчешће мајка, живи са дјецом о којој сама брине.

Породице, и то оне велике, које многи истичу као примјер, су и родитељи са петоро, шесторо или више дјеце.

–   Сваки од тих облика породице је нама једнако битан, важно је да је породица здрава. Ми се, наравно, залажемо за наталитет и посебно подржавамо породице са више деце, али на крају крајева то је ствар личне одлуке сваког родитеља – каже Јелена Куртиновић, помоћник министра за породицу омладину и спорт у Влади Републике Српске.

Поводом међународног дана породице, Куртиновићева је упозорила на, како је рекла “девалвацију традиционалних породичних вриједности”, те на изазове који породицу могу “довести у ризик”, истичући да је и породично насиље један од таквих изазова.

Наравно, има и изазова материјалне природе.

– Свакој генерацији се чини да је баш њима најтеже и да “никад горе није било”,  али ми као институције морамо учинити све да подржимо породице и да охрабримо младе људе који се колебају по том питању, да имају дјецу и породицу, јер је здрава породица нешто најљепше што човјек може доживјети – рекла је Куртиновићева.

Лијепо јесте, али да је лако – није.

Дакле, најчешћа породица у Српској су отац, мајка и једно или двоје дјеце. Према званичним статистичким подацима, млади у брак ступају крајем двадесетих или почетком тридесетих година живота.

Просјечна старост мајке при рођењу првог дјетета је 28 година, док друго дијете рађа, најчешће у 30. или 31. години. Просјечан новопечени тата је, отприлике, око годину двије старији од просјечне младе маме.

- Најчешће су обоје родитеља запослени, само је питање на каквим пословима и колика су њихова примања – каже Јелена Куртиновић.

Ако су примања просјечна, онда мама и тата заједно зараде таман за једну “синдикалну” потрошачку корпу, која је већ прешла цифру од 2.600 КМ.

Значи, тата и мама зараде таман за храну, рачуне, гориво, хигијенске потрепштине и понешто одјеће и обуће, углавном за дјецу.

Али, просјечна породица у Српској мора негдје и да живи, а то значи да плаћа скупу кирију за најам стана, што у Бањалуци кошта најмање 500 КМ месечно, или је “заробљена” стамбеним кредитом.

Просјечна породица у Српској има аутомобил старији од 15 година, који је, најчешће, такође купљен уз помоћ кредита.

Због свега наведеног, у већини просјечних младих породица мама и тата морају да се повремено ослоне на помоћ шире породице, а најмање један родитељ, најчешће тата, приморан је да уз редовни посао додатно ради да би попунио кућни буџет.

Пошто су родитељи (пре)запослени, дјетету треба вртић, а ту већ ситуација није бајна.

Свега 30 одсто предшколске дјеце у Српској похађа вртиће, а додатни проблем је што су јавни вртићи претрпани, а приватни прескупи.

Тако је у Бањалуци, на примјер, цијена смештаја за једно дете у јавном вртићу, прихватљивих 165 КМ мјесечно, док друго дијете имам попуст, а треће дијете из једне породице има бесплатан вртић.

- Проблем је што немамо довољно мјеста за сву дјецу. Тренутно је на чекању 850 малишана, а породице у просјеку чекају од пола године до годину дана, да би дијете добило мјесто у вртићу – каже за Српскаинфо Петар Јокановић, директор Центра за предшколско васпитање и образовање Бањалука.

Приватни вртићи су и до три пута скупљи од јавних, што је за родитеље превелик издатак, чак и ако имају субвенције од локалне заједнице, што је привилегија коју имају само Бањалучани и становници још седам општина и градова у Републици Српској . Субвенције износе од 50 до 100 КМ по дјетету, што је на цијену приватног вртића од око 400 КМ мало олакшање.

И на крају, просјечна млада породица у Републици Српској све чешће размишља о пресељењу: или из малог мјеста у којем нема ни вртића, ни играонице, ни перспективе, у Бањалуку, или из Бањалуке у иностранство.