Због емитовања музичког спота, у којем пјевачица у улози учитељице држи наставу малољетницима у основној школи, пење се на сто, скида одјећу и уз еротске плесне покрете дијели слаткише ученицима, Регулаторна агенција за комуникације Босне и Херцеговине казнила је једну телевизију са 1.000 евра.

И то није једини примјер гдје су телевизије у БиХ санкционисане, јер су емитовале садржај који промовише или чак велича кориштење наркотика, ношење оружја, насиље над женама и слично кршећи закон који то забрањује, пише Радио Слободна Европа.

Један јавни РТВ сервис кажњен је два пута у протеклих пет година, јер је у дневном термину, без истакнуте графичке ознаке за старосну границу, емитовао неприкладне филмове.

Образлажући своју одлуку РАК БиХ је навео да су крупном кадру једног филма приказане мушке гениталије, а у другом сцена оралног секса, уз бројне вулгарне изразе, псовке и “сексуалне конотације”, те сцена из стриптиз клуба, а јавни сервис је због тога кажњен с укупно 2.000 евра.

Друга, приватна телевизија је опоменута, јер је у дневном термину емитовала филм у којем мушкарац удара и покушава убити жену, уз сцене конзумације дрога, иако је током трајања филма била истакнута ознака “16+”. Такви садржаји могу се емитовати тек послије 22 сата.

Регулаторна агенција за комуникације (РАК) БиХ је у свим случајевима оцијенила да су “у питање доведени добробит и достојанство дјеце и малољетника”.

У Босни и Херцеговини послује око 150 радијских, те више од 110 телевизијских станица, а правила емитовања одређена су Кодексом чије поштивање прати РАК БиХ. Ако се у одређеном садржају, укључујући и музичке спотове, утврди непоштивање кодекса, РАК БиХ може изрећи новчане казне или опомене.

Агенција не може цензурисати неки садржај, а изричито је забрањено емитовање програма који садржи брутално и екстремно насиље и порнографски садржај. Ријалити и псеудоријалити програми се могу емитовати у БиХ искључиво од поноћи до шест сати ујутро.

Агенција дјелује, углавном, по пријавама гледалаца, а у протеклих пет година изречено је исто толико новчаних казни и једна опомена.

У посљедње двије године није запримљена ниједна пријава због емитовања музичких спотова и жалбе су се односиле, углавном, на непримјерене садржаје у филмовима или емисијама. Једна телевизија је кажњена због изречених ставова директора једне творнице на рачун жена које користе трудничко или породиљско одсуство.

“Огледало друштва”

Један родитељ из Сарајева каже за Радио Слободна Европа да свом сину “не може избити из главе” пјесму коју свакодневно чује из кафића у приземљу зграде.

– Тај видео му искаче међу првим кад упали Јутјуб. Како дјетету од пет година објаснити зашто је кокаин ‘ружна ријеч’? Он то не може схватити. Покушали смо с разговором, кажњавањем и – ништа. Кад оде на фудбал видимо да и друга дјеца знају исту пјесму – прича Алмир Р. (идентитет познат редакцији).

Психолози упозоравају да на развој дјетета утичу и медији и родитељи и окружење.

– Дјеца су восак и обликују се према моделу који им ми пружамо. Ако расту у окружењу гдје се читају књиге и она ће читати књиге. Ако смо стално на телефону, оно ће посегнути за телефоном, а тамо су им узори тзв. јутјубери који промовишу насиље, а не правилан развој – рекао је Бојан Џилит, психолог и судски вјештак.

Из РАК-а БиХ су навели да су видеоспотови садржаји који су умјетнички, те да би креативни медији требали имати слободан простор за иновације.

– Али, је забрањено пружање садржаја у којима се понижава, застрашује или промовишу предрасуде и нетолеранција на основу пола, расе, етничке припадности, националности, сексуалне оријентације, родног идентитета итд. – рекли су из РАК-а.

У Босни и Херцеговини не постоји стручно тијело које даје препоруке за класификацију или које класификује садржаје у погледу њихове подобности за малољетнике и РТВ станице су дужне прије емитовања саме погледати све садржаје.

Регулаторна агенција не може цензурисати или забранити пружање неког садржаја.

Амир Мисирлић, новинар, текстописац и аутор неколико књига о музичкој сцени у БиХ, подсјећа да су у вријеме бивше Југославије постојале комисије које су одређивале на које албуме и синглове ће се плаћати “порез на шунд”.

Он не види смисла цензури из времена Југославије, али ни у данашњем кажњавању емитера, “јер који то млади данас сједе и гледају телевизију”.

– Неко ће пјевати о проституткама, наркотицима, оружју, криминалу само ако ми то као друштво сматрамо прихватљивим. Да ми не живимо у таквом окружењу, онда такве пјесме не би имале пролаз и биле толико популарне – казао је Мисирлић.

Он каже да је ушао на Фацебоок профил младића, којем се суди, јер је испред зграде Предсједништва БиХ у центру Сарајева аутомобилом прегазио и убио двије дјевојке, те да је на његовом профилу видио видеозаписе у којима тај младић “вози 200 на сат”.

– Већи проблем од тога је кад прочитате коментаре испод тих видеа у којима му други честитају и диве се томе. Није довољно да је нешто забрањено законом, то би морало бити и друштвено неприхватљиво – каже Мисирлић.

Може ли се регулисати интернет

Што се тиче онлајн медија, из Уреда омбудсмена за људска права БиХ наводе да је ту давно уочен проблем, јер у БиХ постоји само Вијеће за штампу које се, међутим, бави саморегулацијом, односно медијима је остављена слободна воља да објаве, уклоне или исправе неки садржај.

– Нама се обраћају родитељи дјеце, јер су видјели неки садржај на порталима или, напримјер, на Фацебооку. Ми се наравно укључимо, али је наш савјет да то морају пријавити полицији. Ако су грађани незадовољни реакцијом надлежних, онда се ми укључујемо. Наши МУП-ови углавном одговарају и некад се испостави да је у питању кривично дјело – рекла је Александра Марин-Диклић, помоћница омбудсмена за питање заштите дјеце.

У БиХ тренутано нема ниједна регистрована платформа за дијељење видео садржаја, над којом би Регулаторна агенција за комуникације имала надлежност.

Ако говоримо о Јутјуб платформи, надлежност има ирски регулатор који може подузети одговарајуће мјере заштите малољетника и гледалаца.

Законодавство Европске уније, које би требала усвојити и БиХ, предвиђа да такве онлајн платформе као и друштвене мреже морају имати механизме путем којих гледаоци, укључујући и оне из БиХ, могу пријавити или назначити штетни садржај.