Ко ће у власт, а ко у опозиционе редове на нивоу БиХ могло би да буде познато до краја седмице у којој би требало да буду стављени потписи на досадашње постизборне међустраначке договоре те одржана конститутивна сједница Представничког дома Парламента БиХ, а на дневном реду је избор предсједавајућег и његових замјеника што ће, такође, много тога открити.
Сједница је заказана за четвртак, а СНСД и ХДЗ БиХ су, према резултатима и договорима, сигурни партнери и имају чак и могућност да бирају партнере из бошњачког блока. Све је извјесније да би то могла бити “осморка” односно групација окупљена око СДП-а БиХ чији је кандидат Денис Бећировић засјео у фотељу члана Предсједништва БиХ из реда Бошњака, након што је побиједио на изборима лидера СДА Бакира Изетбеговића у трци за то мјесто, али је СДА као странка и послије овог изборног циклуса најјача бошњачка партија по броју освојених мандата у Парламенту БиХ и у ФБиХ.
Група око СДП-а, ипак, у власти не жели да види СДА, позвали су ДФ Жељка Комшића који је реизабран за хрватског члана Предсједништва БиХ, док су са ХДЗ-ом на корак до коначног договора. За сутра је најављено да ће предсједник ХДЗ-а Драган Човић и лидер СДП-а Нермин Никшић, у име свих партија блока, потписати документ “Смјернице, начела и циљеви дјеловања у извршној и законодавној власти до 2026. године”. Међутим, остаје питање како ће и да ли ће заједнички језик пронаћи ХДЗ и ДФ јер Комшић, као члан Предсједништва БиХ, треба у процесу формирања власти, односно Савјета министара дати сагласност за избор мандатара за састав новог сазива, а према неписаном правилу то би требало да буде управо кадар ХДЗ-а.
Велику улогу имаће и расплет у Дому народа у федералном парламенту јер ће, како истичу аналитичари, легалан представник народа бити онај ко у тамошњем Клубу Бошњака буде имао 13 делегата.
С кључним представницима СДП-а и ХДЗ-а БиХ нисмо успјели да ступимо у контакт, али у СДА вјерују да ништа није готово те се не мире с тим да би у овом мандату могли бити опозиција. То је јуче јасно подвукао Изетбеговић који је за федералне медије рекао да је СДА побједник избора и да има обавезу да заступа најбројнију групу бирача, те да су и раније понуде за СДП и ДФ које су још на столу.
- Ако најјачу странку замијени скуп десетак хетерогених странака, активно ћемо радити на томе да се такав неприродни савез током мандата распе и пресложи на исправан начин - рекао је Изетбеговић и додао да ће са Човићем разговарати када буде окончан избор делегата у федерални Дом народа.
Сматра да би широка пробосанска коалиција у којој би основу чиниле СДА, СДП и ДФ био најбољи одговор на политике СНСД-а и ХДЗ-а.
Политички аналитичар Пејо Гашпаревић не искључује могућност да у свему може бити позадинских сигнала из ОХР-а да буде формирана каква-таква власт, а за “Глас” каже да је могуће и да прораде политичке несугласице међу домаћим актерима које су тренутно можда невидљиве јавности.
- У БиХ и овај пут као и након ранијих избора, све је могуће и очекивано - рекао је Гашпаревић.
И он не крије да је СДА ближе опозицији, али да то није крај за њих јер је то велика странка која се неће мирити са никаквом маргинализацијом, а уз то, не треба заборавити да има велику подршку Турске и њеног предсједника.
Истичући да не вјерује у помирење ДФ-а и ХДЗ-а БиХ, додаје како је могуће да се под притиском међународне заједнице догоди “кадровска комбинаторика” која би потиснула несугласице између те двије партије.
Дио власти на нивоу БиХ би и опозиционе странке у Српској, чије ће се делегације данас, према најавама, састати са представницима СДП-а.
Делегати
О власти на нивоу БиХ причаће се у сриједу и у Народној скупштини Српске јер је тема прве посебне сједнице избор делегата у Дом народа Парламента БиХ. СНСД жели четири представника од пет, колико их бира републички парламент, а опозиција да их спријечи у томе. Кандидата има и Покрет за државу.
Пише: Ведрана Кулага Симић
