Приче Срне о српским варошима у БиХ оживљавају сјећање о некадашњим насељима, развоју и људима кроз историју - о богатим трговцима, познатом свештенству, интелигенцији... Те приче се често преносе с кољена на кољено. Тако је у Кнежини прва црква изграђена 1371. године као задужбина Андријаша Мрњавчевића, брата Марка Краљевића. Израсла је у градско насеље у другој половини 16. вијека. Не зна се како је опустошила - да ли у пожару или од куге

Село Кнежина, сада центар истоимене мјесне заједнице општине Соколац, у стара времена је било густо насељено и имало одлике вароши, а данас у ширем насељу има шездесетак домаћинстава, подручну школу са неколико ђака и једну продавницу.

Осамдесетшестогодишњи мјештанин Петар Пилиндавић, пријератни функционер општине Соколац, присјећа се приче која се преносу са кољена на кољено, да је Кнежина у давна времана имала и око 2.000 становника, према записима неких путописаца.

- У причи од старина помиње се да је Кнежина била веће градско насеље, да је у једној улици бивало 17 дућана /чикми/, те више занатских радњи и хан, а на Биоштици која протиче кроз село и на неколико околних рјечица радило је 11 воденица - присјећа се Пилиндавић.

Он додаје да се и данас дијелови насељеног мјеста Кнежина називају Чаршија, Топлик, Рогуљићи, Подхаман и Трговиште.

Чаршија се простире на тридесетак дунума између садашњег манастира и џамије, Топлик је извор са просјечном темепратуром воде око 17 степени Целзијусових и не зна се да ли је кориштен као бања.

Фото: srna.rs

Пилиндавић у причи за Срну истиче, да се и сада, приликом дубљих земљаних радова наилази на остатке посуђа и других кућанских предмета.

Он тврди да је, и према историјским изворима, Кнежина израсла у градско насеље у другој половини 16. вијека, у вријеме османске владавине, те једно вријеме била чак и сједиште Бирачког кадилука.

Интересантно је, каже, да је у Кнежини, према предању, изграђен један од првих православних храмова на овом подручју, али и једна од првих џамија у БиХ, што иде у прилог тврдњама да је Кнежина некада била значајно насеље у овом дијелу БиХ.

Према црквеном Летопису, наводи он, прва црква у Кнежини изграђена је 1371. године као задужбина Андријаша Мрњавчевића, брата Марка Краљевића. Након ратних оштећења наново је саграђена од дрвета 1926. године, а 36 година касније изграђена је од чврстог материјала. Овај храм је 1989. проглашен манастиром Пресвете Богородице.

Пилиндавић истиче да су муслимани у овом селу говорили да је њихова џамија грађена када и Бегова у Сарајеву, а да историјски извори указују да је то било за времена султана Селима Првог или Селима Другог, те да носи назив Селимија. За национални споменик БиХ проглашена је 2004. године.

У близини џамије је познати извор "Кнежак" на чијој је бочној стијени непознати путник, ко зна када, арапским писмом уклесао поруку за коју мјештани тврде да значи "Много воде, мало хљеба".

- Не зна се засигурно када и како је страдала тадашња касаба Кнежина, да ли пожаром око 1765. године, да ли током Бечког рата или је опустошила од куга којих је на овом подручју бивало у више наврата - наводи Пилиндавић.

Фото: srna.rs

Он се, каже, поноси богатом историјом свог родног краја о којој може да прича данима, почев од времена Илира иза којих су у околини Кнежине остале градине, о бројним некрополама стећака, о времену властеле Павловића док је овуда водио главни пут Борач-Олово, до данас када у ширем насељу има око 60 домаћинстава.

Кнежина кандидована за сертификат "Најљепша села БиХ"

Туристичка организација Соколац, у сарадњи са руководством општине, кандидовала је Кнежину за сертификат "Најљепша села БиХ", имајући у виду да ово насеље има значајно културно-историјско и природно насљеђе и аутентичну архитектиру.

Далиборка Крстајић из ове јавне установе потврдила је Срни да Кнежина има разнолико културно насљеђе од палеолита, преко Средњег вијека и Отоманске империје, до новије историје и значајног природног насљеђа, те да не треба заборавити нематеријалну традицију која живи кроз занатство, гастрономију, ношњу, музику, игре и гостопримство.

Пише: Добрила Абазовић