Чланство Српске демократске странке чека новог предсједника странке и желе да се што прије одржи Скупштина странке по статуту и демократским нормама које та странка његује већ 35 година, колико је од њеног настанка.

Ово тврди један од блиских сарадника, сада већ бившег предсједника Милана Миличевића, који је, како тврди, одговоран и за ово најновије стање у коме се најстарија странка нашла без руководства.

- Скупштина је морала да се оконча, након неопозиве оставке тадашњег предсједника Миличевића, и велика штета је нанесена што су се људи који су требали да преузму одговорност "нестали" па није могла да се заврши скупштина, као да су копирали СНСД у Дому народа Парламентарне скупштине, који мјесецима блокирају рад само да би остали на фотељама - каже тај извор.

Поред Милићевића, како тврди извор БН-а, одговорност је и на предсједнику Главног одбора Јовици Радуловићу који је након неопозиве оставке предсједника СДС по статуту постао в.д. предсједника. Међутим, Радуловић је "збрисао" са скупштине, а потом отишао и на море на расхлађивање.

Чланство очекује да се из новонастале ситуације изађе, а без сједница органа странке то неће моћи.

Покушаји неколицине њих да се "опозове неопозива оставка" Миличевића није могуће, тврди извор и додаје да је неопходно што прије заказати скупштину и изабрати ново руководство странке како би се страсти смириле и покушала оживјети страначка инфраструктура по општинама и градовима, коју је Миличевић запустио.

Није логично да СДС нема јаке одборе у Бањалуци, Приједору, Бијељини, да су затворене просторије Српске демократске странке у већини градова и општина, а радници отпуштени... То никада до сада није било, каже тај извор и додаје:

- Српска демократска странка има "печат" демократске и народне странке у којој ниједан предсједник до сада није имао моћ да успостави аутократски систем као у неким другим странкама.

Фото: rtvbn.com

Пракса коју је увео Миличевић од раније је наишла на незадовољство код чланства.

Странком се управљало из теслићког општинског одбора, одакле је Миличевић, а није се марило за остале општинске организације. Чланство, као и кандидати за локалне изборе били су препуштени разним мешетарима из других странака, који су их "ловили" за себе.

Иако је то Миличевићу указивано на вријеме, он за то није марио, а незадовољство је расло...

Оптужба за давање мита и повлачење по судовима Миличевића није ишло у корист странке, иако су то његови људи покушали да манифестују у јавности...

- Захтјев да се повуче са чела странке Миличевићу је стигао раније, али је он то игнорисао и одуговлачио са заказивањем сједница органа странке. Прво је то било усмено, а потом и писменим путем и то све мимо јавности како би странка прошла што безболније кроз промјене које су биле неминовне, каже тај извор и додаје да су захтјев потписали скоро сви посланици СДС у НСРС, као и у Парламентарној скупштини и већина начелника СДС-а и три бивша предсједника странке – каже.

Захтјев је упућен уз констатацију да СДС не иде добрим путем и да је сада бивши предсједник изгубио лидерску позицију чак и у опозицији.

Међутим, Миличевић се изоловао од већине у странци, а окружио се, како тврди тај извор, родбином и неколицином себи лојалних људи и тиме показао да му странка није приоритет, него само Теслић и неколико људи изван њега.

Такође су присутни били и приговори за непотизам, зависност личног бизниса од власти у Републици Српској, оптужбе за корупцију и даље напуштање странке и оних које је он поставио на највише позиције у странци.

Фото: rtvbn.com

Незадовољство је било и политиком и начином доношења најважнијих одлука у странци без укључивања органа странке као што је био став о ситуацији у Србији иако је странка имала донесен став да се не мијеша у те ствари, или одлука о оба кандидата за инокосне функције из СДС-а на следећим изборима, што је порука осталој опозицији да нећемо изаћи заједно и обезбјеђивање сигурне побједе СНСД-у.

СДС је, као никада прије постала странка без политике и њено назадовање да више није била фактор ни у опозиционим редовима, објашњава тај извор и додаје да је Миличевићево хапшење и проведена ноћ у полицијској станици приказана као великомучеништво и незапамћен прогон у којем он и људи око њега виде шансу за спас. Одбацују захтјев за смјену и проглашавају то пучем у странци који води Београд и Додик, упркос томе што је Додик јавно стао на страну Миличевића као боље рјешење за њега, а у томе су им помогли и режимски медији.

Тако Миличевић, према том извору, умјесто да покуша да смири и обједини странку, зарад опстанка на челу креће у продубљавање подјеле и јавни обрачун са унутрашњом опозицијом.

За разлику од претходних предсједника странке који су се због интереса странке у кризним ситуацијама повлачили, Милићевић свјесно ствара основу за велику подјелу која би могла значити и крај за ту странку.

Све је, тврди тај извор из странке, унапријед осмишљен план.

Пошто прошле године није сазвао скупштину странке која се одржава сваке године по Статуту, а није то у заданом року урадио ни ове године. Миличевић је то сада урадио и то под притиском незадовољних у странци.

Сазвао је Скупштину странке у Бијељини, на којој је, потписом Љубише Петровића, дописано 23 делегата из Бијељине који нису прошли изборну процедуру у циљу манипулисања бројем гласова.

Нестанак чланова Статутарне комисије, које контролише Миличевићева страна, са сједнице, како би се онемогућио њен рад због недостатка кворума, је била преломна тачка, открива тај извор и додаје:

- Након што је просута велика количина жучи и међусобних оптужби те тако продубљена подјела, Миличевић подноси унапријед припремљену неопозиву оставку и пушта саопштење за јавност које је очигледно раније припремљено.

Створен је јак темељ за распад странке, а у ваздуху виси СДС - Воља народа, а Миличевићеви пропагандисти све чешће спомињу''вољу народа''.

Такође је занимљив пакт са Љубишом Петровићем, до кога је дошло након хапшења Миличевића.

Фото: rtvbn.com

Ослабљени Милићевић, прича тај извор, у тим тренуцима прави договор са Љубишом Петровићем у којем види своју шансу и одмах га поставља у предсједништво СДС-а које се распада због оставки његових чланова. Основа договора је, према том извору, да њих двојица иду као кандидати за предсједника Републике Српске и члана Предсједништва на следеће изборе иако странка о томе није заузела никакав став.

То очито задовољва очигледне Петровићеве политичке амбиције и он креће у отворен напад на Милићевићеве противнике називајући их издајницима и Додиковим сарадницима. И то сада ради заједно са Цицком, Василијем Перићем, Васићем... које је раније јавно оптуживао за сарадњу са Додиком и тражио њихово избацивање из странке!

Занимљиво је да је Петровић игнорисао и све оне који су му помогли и људе који су се за њега тукли када су га хапсили а које на друштвеним мрежама назива 'ћифтама' или "ћаци", како Миличевићеви људи углавном зову оне друге у странци.

- СДС не смије бити у ситуацији да на њено чело дође неко ко би аутократски владао, а органи странке не би постојали - упозорава тај извор и додаје да је крајње вријеме одржавање нове скупштине и избор новог предсједника који ће знати да ствари посложи у странци и крене у окупљање чланства али и комплетне опозиције. СДС је важан стуб Републике Српске и његова рехабилитација је неопходна али на здравим основама а не "болесним" амбицијама појединаца.

На чело странке треба да дође неко ко је растао у СДС-у и прешао све степенице од најниже до ове у врху, а таквих има и већ су се позиционирали не само у странци од Требиња до Новог Града. Та генерација мора сада да преузме ствари у своје руке и спаси прво СДС, а онда и Републику Српску.