Из исте су бранше и на истом су тржишту, али им се плате драстично разликују, па ћете код једних зарадити и двије хиљаде марака мјесечно, а код других нећете ни 700. Неочекивано, али ради се о ИТ сектору, индустрији која све брже расте и важи за пожељног послодавца који даје бар двије просјечне плате у Српској.

Тако су, према званичним подацима из АПИФ-а, код неких „звучнијих“ имена домаћег ИТ сектора плате чак и мање од републичког просјека.

Примјера ради, у компанији "МMSCODE" просјечна плата је 682 КМ, а у компанији "Планет Софт" већа је за непуних 200 марака и износи 872 КМ. Негдје на средини је "Инфомедија" са просјеком од 793 марке, пише "БЛ портал."

С друге стране, до двије, тачније 2.086 КМ и 1.867  КМ, догурале су прошле године просјечне плате у бањалучким компанијама „Браво Системс“ и „Проинтер ИТСС“.

У "Проинтеру истичу да ИТ стручњаци морају бити добро плаћени, али и да бити водећи значи поштовати законе.

– Увијек стремимо ка томе да наш кадар буде што боље плаћен, али и да испоштујемо све обавезе према држави. Ако градимо компанију по свјетским стандардима онда радник не смије бити закинут – кажу у тој компанији.

Према званичним подацима, у односу на "Проинтер", у компанији "Ланако" плата је мања за 430 марака.

У компанији која је прошлу годину завршила као прва по добити у ИТ сектору у Републици Српској, нето просјек је 1.438 КМ.

У исто тако по информационим технологијама познатој фирми „Телегруп“ из Бањалуке пријављена зарада је 1.072 марке.

Боље од оних у "Ланаку" и "Телегрупу" зарађују запослени у  "Двелту", са просјеком од 1.753 КМ.

Тако велика одступања у платама, струка објашњава „ковертама“ или намиривањем плате кроз неке друге бенефиције, што указује на то да и у ИТ сектору неки послодавци прибјегавају већ опробаном рецепту „варања“ државе.

– Примања правих ИТ стручњака испод двије хиљаде марака апсолутно су нереална и сасвим је извјесно да се многи довијају на разне начине. Висока нето плата значи и повелик бруто износ за послодавца и зато неки бјеже од обавеза према држави, али се то у ИТ индустрији не би смјело догађати. То је сектор који сваким даном расте и пун је изазова и на нашем и на глобалном тржишту и тај кадар морамо сачувати и кроз плате и кроз константно усавршавање – сматра Горан Дракулић, стручњак за електронске сервисе и директор фирме „ПГ услуга“ из Бањалуке.

Чак половина анализираних ИТ компанија из Српске прошле године је имала просјечна примања мања од хиљаду марака.

Колико год се то сматрало незваничним, очигледно је да се дио плата у ИТ сектору исплаћује „на црно и на руке“ и отуд таква одступања, каже извршни директор Удружења економиста РС – СВОТ Саша Грабовац.

– Озбиљан програмер и информатичар не може имати испод 1.500 до 2.000 марака, нарочито имајући у виду да смо стално у дефициту са тим кадром. Евидентна је потражња за стручњацима у тој области, а наше компаније се тешко такмиче са глобалним тржиштем – каже Грабовац.

У таквом такмичењу, стручњак у ИТ сектору послодавцу не смије бити „скуп“, јер ћемо се, у противном, стално борити са одливом кадра, напомиње Горан Дракулић.

– Плата, професионални изазов и однос према тој бранши и убудуће ће бити пресудни фактори како би се сачувао кадар и у јавном и у приватном сектору – каже Дракулић.

Такође, наглашава да зарад чувања кадра и неких мањих, али квалитетних „играча“, земље у региону прибегавају и такозваном outsourcing-у – велике компаније за реализацију великих пројеката ангажују мање „подизвођаче“, што се показало као добар рецепт.

У нашим условима, вјероватно би требало потражити рецепт који би објаснио како је у једној ИТ компанији која се бави израдом софтвера плата четири пута већа у односу на другу која има идентичну дјелатност.

Четворострука је разлика у плати и у двије компаније којима у опису дјелатности стоји рачунарско програмирање.