Због лошег система, мијешања јефтиног политиканства, немара према високом образовању и занемаривања академске честитости Универзитет у Бањалуци претрпио је низ афера које су озбиљно нарушиле његов углед и показале да нам требају промене, сматрају професори и декани са УНИБЛ.

Посљедњих година бањалучки Универзитет потресле су многе афере. Од плагијат доктората, па све до сексуалног узнемиравања студената, чак и малољетних дјевојчица.

У центру пажње били су махом професори који би требало да буду свијест и савест цијелог друштва и узор свим будућим академцима. Међутим, да ли је тако?

На факултету политичких наука професори су били оптужени за преписивање научних радова, након тога је уследила афера са радником из студентске службе Технолошког факултета који је сексуално узнемирао студенткиње и није добио отказ, а у јавнсот су испливале и тешке оптужбе о малверзацијама и узајамним услугама на Академији умјетности у Бањалуци.

Случај Сузић узнемирио јавност

Недавно је ухапшен и редовни професор на Филозофском факултету у Бањалуци, Ненад Сузић, осумњичен за обљубу дјевојчице од 11 године.

Да ствар буде још озбиљнија, Сузић је бивши министар просвјете и културе у Влади Републике Српске, а магистрирао је на теми о моралном васпитању.

Недавно је у тужилаштву била покренута истрага против декана Архитектонско-грађевинског факултета у Бањалуци, због наводних малверзација око дипломе, а у центру посљедње афере био је, сада бивши, проректор за материјалне и кадровске ресурсе Универзитета у Бањалуци и професор на Академији уметности, Лука Кецман.

Њега су студенти оптужили да је “водио непостојеће вјежбе, испитивао студенте без дозволе и фалсификовао потписе професора, те потписивао предмете за које нема избор”.

Ово нису афере из архиве од прије десетак година, него случајеви који су се десили у претходних пет година, већина у последње двије.

Иако на УНИБЛ ради много професионалних и морланих људи, због појединачних случајева дешавало се да се сви порфесора стављају у исти кош, а Универзитет окрактеришу као „огледало разврата и хаоса“.

Након тога отворена су многа питања: Како се препознати педофила, сексуалног предатора или професора који је купио диплому? Могу ли се уопште препознати и на којој адреси дражити одговорност?

Арсовић: Сулудо је

Професор на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци, Зоран Арсовић, каже да општа ситуација у земли није добара, што се рефлектује на све установе.

– Постоји суштински немар према високом образовању. Води се рачуна само о неким формалним стварима, не би ли ми тобоже достигли неке европске стандарде, а суштински проблеми се остављају и они тињају и тињају док не букне пожар – рекао је професор Арсовић.

Он оподсјећа да је Кецман, прије двије године смијенио ректора уз помоћ оних који су сада смијенили њега, што је, како каже, сулудо.

– Жалосно је што се на тај начин користе студенти и што је све постало дио политиканства и то врло јефтиног – сматра он.

Вуковић: Изгубљена академска честитост

Професор на Факултету политичких наука, Ђорђе Вуковић, смарта да је академска заједница крива што је ухватила малодушност и изгубила вољу да се бори изнутра и спријечи овакве појаве.

– Највећа кривица и одговорност је на нама, члановима академске заједнице, јер без обзира што ту одговорност и кривицу делимо са политичким структурама, са технократама и бирократама, ипак су ове појаве симптоми озбиљне и тешке кризе у којој се налазе универзитети – објашњава он.

Вуковић додаје да универзитет који је изгубио академску честитиости гледа да служи тржишру и удовољи политичкој структури.

– Ако се занемари академска честитиост, онда се ради о универзитету који је изгубио аутономију, смисао, идеју и идеале, те постао слуга амбијента који тоне из просвећеног друштва у варварство и хаос – објашњава Вуковић.

Он сматра да умјесто свакодневног и бесомучног притиска да се прилагођава тржишту и да се уплиће у мрежу отужних и баналних процедура, академска заједница мора да буде савјест и свијест цијелог друштва.

– Треба добро да се преиспита како је дошло то тога свега и како да се то спријечи и елиминише. Слободан, отворен, аутономан универзитет, мора да се избори против негативних појава унутар своје заједнице ако жели опстанак, а не да се бави удовољавању једном неуређеном тржишту, срљаљу у неке реформе које су непримерене културном, економском, па и националном потенцијалу – објашњава он.

Вуковић каже да може доћи црни ђаво који има цитираност на Шангајским листама, иако то све може да се „фризира“,  и да је он важнији него неко ко је академски честитији, те да то представља велики проблем.

Неки професори кажу да је стање још горе него што јавност види, али и истичу да, нажалост, нисмо једини.

Случајеви  попут афере „Индекс“ у Крагујевцу гдје је оптужено 27 људи због корупције на Правном факултету у Крагујевцу, секс афера на Правном факултету у Тузли, те случај „анатомија“ на медицини у Заграбу, само су још један показатељ да универзитети у региону имају сличан проблем.

Мијењати систем, а не људе

Декан Машинског факултета Универзитета у Бањалуци, Дарко Кнежевић, каже да је проблем у систему, односно, законским решењима у виском образовању.

– Систем једноставно оставља простор да се догађају такве ствари. Не можете промијенти људе, они су такви кави су. Систем не смије превише да се ослања на то да ли је неко добар човјек – рекао је Кнежевић, наглашавајући да је проблем централизација Универзитета није добра.

– Нисмо на реалним основама формирани, него се нечија одлука централизује, онда смо сви у истом кошу, онда су они добри са лошим једнаки, а да би све то могло да функционише све се своди на најмањи заједнички садржилац – рекао је он.

Он објашњава да када на Западу желе нешто да промијене, то раде потпуно другачије од нас.

– Ево примјер из саобраћаја. Они хоће да за десетак година имају скоро онула број мртвих у саобраћају. Они развијају техничка рјешења која ће то омогућити, а ми када нешто радимо хоћемо да мијењамо човјека. То не иде, зато је Запад и успјешнији – закључио је Кнежевић.