Гласачи у Србији 3. априла бираће предсједника државе, највишег функционера за кога могу директно да гласају.
Избори ће бити редовни јер је истекао петогодишњи мандат досадашњег предсједника Александра Вучића.
- Свакако "да ће догађаји у Украјини утицати на доминантне теме у кампањи - рекао је предсједник Скупштине Србије Ивица Дачић када је расписивао изборе.
Кампања се, за сада, води око полемике шта људима треба да пружи предсједник и које то личне и професионалне особине треба да има.
Главне теме међу кандидатима су однос према досадашњем предсједнику и државно уређење земље.
Редослијед кандидата на листићу неће бити одређен редослиједом подношења кандидатура, већ жријебом.
Предсједник Србије, према Уставу, има овлашћења да представља земљу и у иностранству и да командује војском.
Здравко Понош (Уједињена Србија)
Републичка изборна комисија (РИК) прогласила је Здравка Поноша за кандидата коалиције Уједињена Србија и објавила да је сакупио 11.232 потписа.
Коалиција Уједињена Србија окупљена је око Странке слободе и правде, Демократске странке, Народне странке и Покрета слободних грађана.
Здравко Понош је као један од разлога за кандидатуру навео да је "Србија данас држава урушених институција".
- Главни разлог томе лежи у начину како одлазећи председник води државу - рекао је он када је предао кандидатуру.
Од 1988. до 2002. радио је у Генералштабу, па потом у Министарству одбране Србије и Црне Горе.
Од 2005. био је замјеник начелника Генералштаба Војске СЦГ, а одлуком тадашњег предсједника Србије Бориса Тадића, именован је за начелника Генералштаба 2010.
Године 2008. долази до сукоба између њега и тадашњег министра одбране Драгана Шутановца, па је Понош разријешен дужности начелника Генералштаба, а послије годину дана му је, указом Тадића, престала служба у војсци.
Позицију помоћника министра спољних послова за билатералне односе добио је 2010, док је на челу Министарства био Вук Јеремић, а био је и његов шеф кабинета, док је Јеремић био предсједник Генералне скупштине Уједињених нација.
Милош Јовановић (коалиција НАДА)
Милоша Јовановића подржала су 11.232 бирача која су потписала његову кандидатуру на предсједничким изборима, а он је кандидат коалиције НАДА, окупљене око Демократске странке Србије, дио Покрета обнове Краљевине Србије и још 25 удружења грађана.
- Уверен сам да ја као председнички кандидат имам озбиљне шансе да уђем у други круг избора - рекао је Милош Јовановић, када је објавио кандидатуру.
Главна порука Јовановићеве политике до сада је била - промјена државног уређења Србије.
- Волео неко монархију или не, чињеница је да је круна неодвојиви део српске историје - рекао је Јовановић у јулу 2021.
Он сматра да би се отварањем дебате о монархији "коначно заоставштина југословенства, комунизма, а данас европејства, избацила из српског организма".
Правник који се залаже да Србија постане монархија рођен је у Београду, гдје је завршио и гимназију, док је 1999. дипломирао на Правном факултету на Сорбони у Паризу, као и 2000. на Одсјеку политичких наука Сорбоне, наводи Истиномер.
На Сорбони је и докторирао.
Од 2001. до 2005. године је предавао на Правном факултету на Сорбони, а од 2006. до 2011. године радио је на Институту за међународну политику и привреду у Београду.
Од 2011. године предаје на Правном факултету у Београду.
Јовановић је од 2007. године био савјетник за међународно-правна питања министра за Косово и Метохију Слободана Самарџића и члан српске делегације у преговарачком процесу о статусу Косова.
Од 2008. био је координатор правног тима Владе Републике Србије, а од 2010. постаје потпредсједник Демократске странке Србије.
У посланичкој клупи био је од 2012. до 2013. године, а предсједник ДСС постаје 2017. године.
Милица Ђурђевић Стаменковски (Заветници)
Једна од оснивачица покрета Заветници 8. марта је проглашена за кандидаткињу за предсједницу Србије на изборима.
Однос према Косову, за које Заветници мисле да по сваку цијену треба да буде дио Србије, је једна од главних ставки програма Милице Ђурђевић Стаменковски.
- Наш програм нису обећања, већ завет који смо дали прецима који су се борили управо за ту нашу земљу, ћирилицу, свако дете, ношњу, сваки део Србије, поток - рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Политичарка и политиколошкиња Ђурђевић Стаменковски одрасла је у предграђу Београда, у насељу Калуђерица.
Завршила је Факултет политичких наука у Београду, а за себе каже да је "још као дијете показивала афинитете не само према политици, већ и према националном дјеловању".
На ванредним парламентарним изборима 2014. године била је прва на листи Заветника, али је коалиција окупљена око овог покрета освојила свега 4.514 гласова.
Учествовала је са Заветницима и на парламентарним изборима 2016, када је листа освојила 27.690 гласова (0,73 одсто), као и 2018. на београдским изборима, када су освојили 0,65 одсто.
Александар Вучић (Коалиција Заједно можемо све)
Републичка изборна комисија је 9. марта прогласила Александра Вучића за кандидата за предсједника Републике, а поднијето је 148.846 правно ваљаних изјава бирача.
Вучића су предложили из коалиције Александар Вучић - Заједно можемо све, коју чине Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије и Савез војвођанских Мађара.
Кандидат за други мандат предсједника Србије Александар Вучић изјавио је да избори "нису игра", да држава "није играчка" и да није довољно да грађани сједе испред телевизора и мисле "како неко лијепо прича и свашта обећава".
Правник, који је актуелни предсједник Србије, рођен је на Новом Београду.
Дипломирао је на Правном факултету у Београду, као један од најбољих студената у генерацији.
Након ванредних парламентарних избора у марту 2014, Вучић постаје предсједник Владе Србије. На тој функцији остаје и након нових ванредних избора 2016.
На предсједничким изборима 2017. побиједио је у првом кругу, са освојених 55 одсто гласова.
Бошко Обрадовић (Патриотски блок)
Републичка изборна комисија прогласила је Бошка Обрадовића за кандидата за предсједника Србије 13. марта 2022. године, на основу 11.020 сакупљених изјава бирача.
Обрадовића је за предсједника подржала коалиција Патриотски блок, коју чине странке Српски покрет Двери и дио Покрета обнове краљевине Србије.
Након кандидатуре је рекао "да испуњава критеријуме грађана Србије, јер ниједном није био на власти и иза њега нема афера".
Додао је да се залаже за породичне и традиционалне вриједности.
"Борићу се да Косово и Метохија остане у саставу Србије, за Републику Српску, Србе у Црној Гори и све Србе у региону", додао је он.
Филолог и политичар рођен је 1976. године код Чачка.
Дипломирао је српску књижевност на Филолошком факултету у Београду.
Биљана Стојковић (Коалиција Морамо)
Кандидаткиња за предсједницу Србије постала је и Биљана Стојковић, чија је листа предала РИК-у 10.585 правно ваљаних потписа.
Стојковић је кандидаткиња коалиције Морамо, коју чине Заједно за Србију Небојше Зеленовића, Не давимо Београд, Еколошки устанак и још око 60 удружења.
Стојковић је рекла да је само њена кандидатура "већ једна мала побједа".
- Сада крећемо у политичку борбу, да активизам са улица унесемо у институције. Желимо да се у институцијама, у систему чује глас грађана - истакла је она.
Предсједничка кандидаткиња коалиције Морамо је рођена 1972. у Београду.
Завршила је Биолошки факултет у Београду, а током студија каже да је учествовала у свим протестима против режима Слободана Милошевића, али да није међу организаторима ни једних демонстрација током деведесетих.
На Биолошком факултету је и магистрирала и докторирала, а затим и започела професорску каријеру.
Од 2018. године је редовна професорка Биолошког факултета, а предаје и генетику као изборни предмет на Филозофском факултету, наводи Истиномер.
Није чланица ниједне странке, а своје политички дјеловање је за Данас 2020. описала искључиво "кроз грађански активизам и грађанско удруживање".
Миша Вацић (Српски патриота)
Републичка изборна комисија је прогласила Мишу Вацића за предсједничког кандидата, на основу 10.151 изјава грађана, након што је листа отклонила недостатке које је РИК утврдио неколико дана раније.
Мишу Вацића је подржала листа група грађана Српски патриота - Миша Вацић.
Вацић је рођен у Београду 1985. године.
Бранка Стаменковић (Коалиција Суверенисти)
Бранка Стаменковић обезбиједила је 10.046 правно ваљаних изјава бирача, па је РИК донијела рјешење којим се она проглашава кандидаткињом на предсједничким изборима.
Кандидаткињу су подржали из Коалиције Сувернисти, коју чине странке Доста је било, Здрава Србија и покрет Живим за Србију.
Коалиција Суверенисти отконила је претходно утврђене недостатке тако што је доставила још 271 правно ваљану изјаву бирача.
- Председник мора да разуме народ, он дели судбину народа. Свесна сам одговорности које ова функција носи - рекла је Стаменковић, преноси BBC на српском.
