Радови на градилишту Батајничка петља вриједности око 10 милиона евра у Земуну обустављени су јер је током копања багерима откривен археолошки локалитет из првог вијека прије нове ере из млађег гвозденог доба са добро очуваним комадима керамике.

Археолог Милош Спасић, који ће са тимом стручњака водити посао ископавања, рекао је за “Политику” да налазиште, вјероватно, припада келтском насљеђу.

- Комади керамике добро су очувани. Крупни су и израђени су на витлу, то је техника коју су Келти донијели на ове просторе. Тек када приступимо археолошком ископавању знаћемо да ли је на тој локацији било келтско култно место или је реч о келтском насељу које је формирало аутохтоно становништво те области пре доласка Римљана на ове просторе - навео је он.

Према његовим ријечима, на први поглед - од 15 до 20 метара ширине у пречнику, што значи да ће моћи да се истражи у цјелости.

Директор Музеја Града Београд Јелена Медаковић оцијенила је да је ово откриће велико и значајно, јер је доказ континуитета организованог живота на овом простору од праисторије до данас.

- Та чињеница треба да импонује сваком Београђанину, зато што у свету нема много градова који о томе могу да сведоче - рекла је она.

На територији Београда и Србије регистровани су бројни локалитети који су у вези са млађим гвозденим добом и келтским заједницама које су ковале новац на Балкану.

Међу најпознатијим налазиштима у Београду су Карабурма и Роспи ћуприја, као и келтска насеља у оближњем Јакову и Старом Сланкамену.