Република Српска се од свог настанка никада није нашла у ситуацији у којој је тренутно, а то је да је предсједник Владе Републике Српске поднио оставку, а да је истовремено предсједнику Републике одузет мандат.

Оставка премијера значи да би, по Уставу РС, предсједник Републике требало да именује новог мандатара и он је једини који то може, али се ту долази до проблема, јер је Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ одузела мандат Додику, због казне затвора од годину дана, што, по праву, законима и Уставу, даље води ка томе да Додик више није предсједник Српске.

А тек се ту долази до правног вакуума.

Наиме, Устав БиХ, као ни Устав Републике Српске, не предвиђају ни у једном члану ко би могао да замијени Додика на функцији предсједника Републике Српске, већ се само наводи да, уколико је предсједник Републике привремено спријечен у обављању својих дужности, он ће те дужности пренијети на једног од два потпредсједника, а то су Давор Прањић и Ћамил Дураковић.

- Није Устав РС ништа дефинисао. Ту је правна празнина и није предвиђено да предсједника нема ни у ком случају. Потпредсједници изворно немају никаква овлаштења и предсједник на њих може, али не мора да пренесе нешто - каже одлично упућени извор "Независних".

Међутим, Додик је поручио да одлуку ЦИК-а БиХ неће прихватити и да неће вратити мандат, већ да ће своју функцију наставити да обавља као и до сада, јер ју је добио од грађана.

А управо та чињеница да је изборни побједник, аргумент је који иде у корист Додику, јер је у члану 87, односно 88. Устава Републике Српске, у дијелу који се тиче предсједника, предвиђено да му мандат престаје прије истека времена у случају оставке или опозива, односно да може бити опозван од стране грађана на исти начин на који је биран.

Али, онда долазимо до тога да је Додик због правоснажне пресуде од годину дана затвора, због непоштовања одлуке Кристијана Шмита, којег Српска не признаје за високог представника у БиХ, аутоматски изгубио мандат, што је довољно за ЦИК БиХ да најави да ће по правоснажности њихове одлуке, расписати пријевремене изборе за предсједника Републике Српске, који би онда морали да се одрже најкасније за 90 дана од момента расписивања.

Но, Додик одговара да ће спријечити одржавање пријевремених избора.

На који начин би то он урадио, тема је за неку другу прилику, али овдје ћемо подсјетити да пријевремени избори нису нешто ново за Републику Српску.

Уз то, за Републику Српску није ново ни да њен предсједник буде смијењен улогом међународног фактора.

Наиме, 1999. године, тадашњи високи представник у БиХ Карлос Вестендорп искористио је бонска овлаштења и смијенио тадашњег предсједника Републике Српске Николу Поплашена, јер је Поплашен био против именовања Милорада Додика на функцију предсједника Владе РС.

Поплашена је тада на мјесту предсједника замијенио Петар Ђокић који је на тој функцији остао до јануара 2000. године.  

Али, постоји и други примјер тога ко би могао да буде Додиков насљедник до избора новог предсједника Републике Српске, наравно, ако бисмо комплетну причу посматрали из угла да Милорад Додик прихвати да му је одузет мандат.

Зато се враћамо у 2007, када је изненада преминуо предсједник Републике Српске Милан Јелић, који је на ту позицију дошао 2006. године.

Тада се реаговало на начин да је Влада Републике Српске предложила привремену одлуку, а то је да до избора новог предсједника Републике, функцију предсједника као вршилац дужности преузме предсједник Народне скупштине РС Игор Радојичић.

- Тада су му (Радојичићу) дата овлаштења да обавља неодложне/нужне послове предсједника до избора новог и то је прошло на Уставном суду - подсјећа извор "Независних".

Ако бисмо пратили актуелна дешавања, поставља се питање да ли је овакав сценарио могућ и сада, јер иако је Вишковић поднио оставку, актуелна Влада РС постоји све док не буде изабрана нова и може предложити овакву одлуку, што би даље водило ка томе да евентуално предсједник НС РС као в.д. предсједника Српске, предложи новог мандатара.

Међутим, како сазнајемо од наших извора у Народној скупштини РС, ово уопште није опција, нити постоји заинтересованост за тако нешто.

Одговоре на поједина питања требало би да добијемо већ у петак, 22. августа, када би требало да се одржи посебна сједница парламента Српске, на чијем предложеном дневном реду су информација о пресуди Суда БиХ изречена предсједнику Републике Српске и одлуци ЦИК БиХ о престанку мандата Милораду Додику и заузимање става Народне скупштине о будућим активностима институција Републике Српске.

Остаје и опција да се на дневном реду сједнице нађе и оставка Радована Вишковића на мјесту премијера, која би се само констатовала и о којој се не одлучује. Ако се то догоди, онда почиње тећи рок од десет дана у којем предсједник Републике Српске мора предложити новог мандатара, а затим рок од 40 дана када треба да буде изабран нови састав Владе Српске.

У случају да све протекне овако како је сада и Милорад Додик у скоријем периоду предложи мандатара, те не буде желио да се повуче, стручњаци упозоравају да би се могао суочити са посљедицама, јер ће, тврде, бити спорно све што Додик потпише, односно одлучи.

Професор уставног права Милан Благојевић каже да Милорад Додик није предсједник од 12. јуна ове године и да су све његове одлуке ништавне.

- Додик није предсједник Републике и он стога са уставно-правног аспекта нема право да предлаже новог мандатара. Уколико би то којим случајем и учинио, и уколико би Народна Скупштина Републике Српске прихватила тај његов приједлог и изгласала таквог мандатара, тај изгласани мандатар био би неуставни премијер. И то неуставан не само по Уставу Републике Српске, него и по Уставу Босне и Херцеговине - рекао је Благојевић за "Независне" те додао да би у том случају могао бити покренут и поступак пред Уставним судом за оцјену уставности евентуалне одлуке Народне скупштине Републике Српске.

Са друге стране, Александар Врањеш, амбасадор БиХ у Србији и један од савјетника предсједника Републике Српске, поручио је да је Милорад Додик и даље предсједник у свом пуном капацитету, а ситуацију оцјењује као политички мотивисан процес и злоупотребу правних институција у политичке сврхе.

Навео је да ће Народна скупштина Републике Српске у петак расправљати о оставци премијера Вишковића, за коју се очекује да буде прихваћена, а да ће Додик потом именовати мандатара за формирање новог састава Владе РС.

- Морамо разликовати правну битку и политичку битку. Све што се сада дешава је политичка борба, а народ ће одлучити путем демократије о будућности Републике Српске и конститутивности српског народа - рекао је Врањеш за Euronews Србија.

Дејан Лучка, директор Бањалучког центра за људска права, каже да би у овој правној и политичкој заврзлами, прво требало да се изабере предсједник Републике Српске.

- Дакле, правно гледано, потребно је да се прво изабере нови предсједник Републике Српске, који би након тога предложио кандидата за новог предсједника Владе - наводи Лучка.

У вези с питањем избора новог мандатара, Лучка сматра да постоји неколико сценарија.

- Један од њих је да новог кандидата за предсједника Владе предложи доскорашњи предсједник Републике Српске, што би са правне тачке гледишта било упитно, како он дејуре више није на тој функцији. Друга могућност је да се изабере лице које ће обављати неодложне послове из надлежности предсједника Српске, као што је било у случају смрт Милана Јелића, иако то није предвиђено Уставом РС. Трећа могућност је да се изабере нови предсједник Републике, који би онда предложио кандидата за предсједника Владе, што је са уставно-правне тачке гледишта и правно најваљанија опција - навео је Лучка за "Независне новине".