Управа за индиректно опорезивање БиХ током прошле године привремено је одузела робу у вриједности 22 милиона марака од дувана, текстилних производа, технике, па до кокаина.

Да није заустављена на граници, ова роба купце би добрим дијелом нашла преко интернета.

Количина робе заустављене на граници сваке године расте. Кријумчари, међутим, увијек изнова покушавају, па су тако покушавали кријумчарити кокаин у пошиљци банана.

– Покушавају да пријаве мању количину робе у односу на ону која се налази на камиону. Исто тако се покушава приказати у папирима једна врста робе на коју се плаћају мање увозне даџбине, а у камиону је друга врста – каже портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ Ратко Ковачевић, пише РТРС.

Најчешће се одузимају текстил, цигарете, алкохол, техника… Сачека се епилог судских процеса, па се онда роба прода путем аукције или директне продаје. Прошле године од овакве продаје Управа је у буџет уплатила око 315.000 марака. Оно што успије да заобиђе контроле пласира се на тржишту, често путем друштвених мрежа.

У удружењима поторшача кажу да им се и даље жале купци који мисле да су склопили добар посао, па открију да су преварени.

– Куповином код нерегистрованих трговаца морамо да знамо да се одричемо права на поправку, замјену, и поврат новца у крајњем случају. Код таквих трговаца је тешко остварити то право јер не знамо ко су и одакле су – истичу у Удружењу потрошача “Реакција”.

У Удружењу грађана “Дон” у Приједору наглашавају да се приликом куповине мора обратити пажња да ли је на страници видљив ЈИБ, телефонски број и образац за одустајање од куповине, што је законом прописано.

Сличну борбу воде на највећој БиХ платформи за онлајн продају – OLX.BA. Кажу, већ неколико година забрањено је оглашавати лијекове, оружје, опијате, а када се корисници оглуше о упозорење, трајно се бришу са платформе.

С једне стране су они који оглашавају, али с друге стране и они који купују морају да знају више.

– Људи лаковјерно остављају своје личне податке или, што је још горе, корисичке или податке са платних картица – каже Јасмин Марић, директор пословног развоја платформе OLX.BA.

Да није свака интернет куповина једнако сигурна, сагласан је Алексеј Ђурђевић, стручњак за дигитални маркетинг. Трговце који желе да зараде на нечијој лаковјерности, каже, није тешко препознати када се зна шта се гледа.

– Такав трговац најчешће неће имати никакве оцјене задовољних купаца, а ни незадовољних, и најчешће ће то радити преко Фејсбук страница јер је тако лако урадити. Довољно је да се отвори ФБ страница, убаци профилна фотографија, насловна фотографија и да се та страница назове неким будаластим именом, не знам, Тип топ, Кинг Конг, Акција онлајн продаја, нешто слично томе – додаје Ђурђевић.

Зато прије одлуке о куповини купац треба да провјери с ким има посла.