Већина грађана у БиХ зна како је то бити сиромашан, у финансијском смислу, и колико је труда и рада током живота потребно да би се створило нешто своје, почевши од обезбјеђивања крова над главом, стварања породице, проналаска посла, покретања властитог бизниса, па чак и свакодневних потреба.

Данас, када је живот све бржи и када су могућности све веће, чини се да никада није било теже стећи неку властиту тековину, којом бисмо својој породици и себи могли обезбиједити лагодан живот, али и перспективнију будућност.

Разговарајући са грађанима, сазнајемо да већина њих ради и по више послова, иако је онај њихов примарни добро плаћен, а све како би покушали да прегурају мјесечне потребе. Кредит и задужења постали су свакодневица, а чињеница је да без тога, нажалост, многи не би могли да ријеше проблеме са којима се суочавају.

Ратко М. из Бањалуке каже за "Независне новине" да са примањима које имају супруга и он тешко могу створити нешто своје.

- Живимо као подстанари са малим дјететом и покушавамо ријешити стамбено питање. Међутим, супруга и ја, иако смо високообразовани, немамо довољна примања да се упустимо у велики кредит да бисмо купили стан или кућу. Посебно са овако високим цијенама некретнина. Плате нам буквално служе да преживимо од мјесеца до мјесеца. Тешко је да се нешто уштеди, а камоли да се подигне кредит - истиче овај Бањалучанин.

Исто тако, има и оних који се не усуђују да се задуже, јер страхују шта може бити сутра.

- Имам заиста добар посао, за садашње услове веома добро плаћен. Али, и даље живим као подстанар, јер ме је страх да кренем у подухват куповине стана због тога што би ми требало много новца, а и нисам сигуран шта се може десити са послом - прича Илија, који тренутно живи и ради у Бањалуци.

Поред тога, он наводи да у данашње вријеме није лако купити властиту некретнину.

- Када размишљам о куповини стана, увијек се водим тиме да то не буде нешто баш мало, јер планирам основати породицу. Али, за куповину минимално 50 квадрата стамбеног простора, на примјер у Бањалуци, сада треба минимално 150 хиљада марака, што би ме 'бацило' у дугогодишње задужење. Размишљам да почнем радити још један посао, па ћу тек тада видјети какве су ми даље могућности - додаје он.

Сличних примјера у БиХ је на стотине хиљада. Ријетки су имали срећу да се роде у породицама које су одувијек биле добро ситуиране, па су знојем стварали сваки фенинг и кров над главом. Многи ни до данас то нису успјели.

Зато, када саберемо препреке са којима се суочавају грађани (нисмо их све ни побројали у овом тексту), није ни чудо што све више њих рјешење тражи ван граница БиХ надајући се да ће за неколико година успјети стећи неке бенефиције, а онда се вратити и то преточити у властити посао. Али, такви су ријетки. Више је оних који одлазе и не враћају се.

Узевши у обзир наведено, струка истиче да БиХ спада међу државе с највећом депопулацијом у свијету.

- С једне стране је то због великог броја младих који одлазе углавном у потрази за бољим животом, а са друге стране због тога што породице постају све мање и мање, а парови с троје и више дјеце су изузетно ријетки - наводи Адмир Арнаутовић, предсједник Удружења "Клуб потрошача Средње Босне" Травник.

Основни разлог овог тренда, мишљења је он, вјероватно лежи у огромном несразмјеру између примања и трошкова живота, који су, такође, све већи.

- Ако само погледамо цијене некретнина, оне чак и у мањим градовима у БиХ прелазе 2.000 КМ по квадрату, док у већим иду и по 5.000 КМ. Уз просјечну плату самац би могао себи купити једнособан стан за неких 25 година. Четворочлана породица са двоје запослених уз просјечну плату и двоје мале дјеце једноставно не може себи приуштити куповину стана и мора или становати код породице, или плаћати кирију, или тражити посао ван БиХ - појашњава Арнаутовић за "Независне новине".

Социолози кажу да проблем стварања нечега својим трудом и радом у БиХ рефлектује дубоке социјалне и економске неједнакости.

Мирјана Чеко, социолог, мишљења је да на грађане огроман утицај имају и друштвени притисци и очекивања, како породице, тако и околине, који неријетко не трпе неуспјех.

- У том смислу, друштвена очекивања о томе шта значи бити 'успјешан' могу утицати на то како људи приступају стварању дома, покретању посла или формирању породице. Ако ови стандарди дјелују недостижно, неки људи се могу осјећати обесхрабрено да их покушају остварити - каже Чеко, додајући да у таквом окружењу одустајање од одговорности постаје привлачнија опција за већину, па чак и по цијену тога да остану у друштву које је заробљено у непотизму, корупцији, сиромаштву, неправди..

Аутор: Радош Крстојевић