Иако у Републици Српској још ни на видику нема званичне иницијативе за увођење обавезних напојница конобарима, као што је пракса у многим земљама, угоститељи то сматрају добром идејом, чија би реализација побољшала њихов статус па чак и смањила одлив радника.
Из угоститељских објеката поручују да до сада нису разговарали о овој теми, али да свакако подржавају легализацију бакшиша у тој бранши.
- Инспектори кажњавају сваки вишак новца који затекну у каси или новчанику конобара, који бакшиш држе по џеповима или у неким посудама. Подржавам легализацију напојница, односно, да се кроз сам рачун радници додатно стимулишу - каже предсједник Удружења послодаваца туризма и угоститељства “Хореца” Далибор Шајић.
Он додаје да су плате угоститељских радника у окружењу много веће, због чега велики број ресторана у Српској муку мучи са недостатком конобара.
- Можда би легализација бакшиша донекле и зауставила талас одласка радника - наводи Шајић.
Исто мисли и предсједник Удружења хотелијера и ресторатера БиХ Амир Хаџић, који истиче да добре услуге и манире конобара треба наградити, али и да се напојница мора заслужити.
- Ту иницијативу код нас ће тешко бити реализовати. Међутим, ако до ње дође, свакако ћу је подржати - каже Хаџић и додаје да би послодавци током љета требало да направе и одређене стимулансе за особље, да им радници не би масовно одлазили на приморје.
Економиста Зоран Павловић сматра да напојница уствари треба да буде ствар због које ће гости имати квалитетнију услугу.
- Угоститељи би могли да дефинишу и договоре се да је, рецимо, бакшиш пожељан и не мањи од пет одсто, али да првенствено зависи од квалитета услуге које гости добију - сматра Павловић.
И док су овдашњи конобари далеко од обавезног бакшиша, у Србији се ускоро очекује да буде уврштен у рачун. Ако је судити према недавној изјави министра финансија Синише Малог, Србија би могла да легализује напојницу и то у износу десет одсто рачуна.
У САД напојница је годинама обавезна и износи четвртину рачуна. Многи то стављају на рачун, али ако гост није задовољан, може дати и мање. Најмање се оставља конобарима у Њемачкој, око три одсто, док је у скупим лондонским ресторанима уобичајено оставити чак и 15 одсто. И у Бразилу и Аргентини се очекује 15 одсто, а у Еквадору, Боливији и Перуу испод десет одсто. У Азији је некада било незамисливо платити изнад цијене а данас се, под америчким утицајем у ресторанима оставља око десет одсто.
У Кореји, Тајвану, Сингапуру и Непалу не очекује се напојница, док је у Кини забрањена законом.
