У БиХ је јавна тајна да радници у одређеним областима добијају дио плате „на руке“ или да раде „на црно“. Званична статистика не приказује праву слику ове проблематике, а ситуацију додатно погоршава корупција, која овај вид неформалне економије храни, што у коначници кочи развој привреде.
Послодавци који на овај начин раде не уплаћују порезе и доприносе у пуним износима или уопште, што значи да у буџету има мањка новца који се користи у јавној потрошњи, за изградњу путева, улагање у здравство, образовање.
Осим тога угрожавају се послодавци који раде у регуларним токовима и који плате и доприносе исплаћују у пуним износима, јер они који избјегавају своје обавезе имају мање трошкове, а тиме и веће профите. У свему томе су оштећени и радници који ће једног дана када оду у пензију имати мања а можда и минимална примања, јер су примали минималну зараду (плата у коверти) или та плата није била нигдје евидентирана (рад „на црно“).
Све је то већим дјелом могуће због корупције, која дозвољава привредницима да заобиђу закон.
Који су стварни размјери ових појава које поткопавају привреду тешко је процијенити. До података је тешко доћи због компликоване подјеле надлежности и организације институција у БиХ, јер су за контроле ових негативних појава везане бројне институције које дјелују самостално и без заједничког плана. Исто тако, доступни подаци ако и постоје, не показују релану слику на терену.
Надлежни у БиХ поручују да је прву неправилност скоро немогуће доказати, зато и не постоје званичне статистике. За другу постоји званична статистика, али упућени поручују да ни ту нису видљиви прави размјери те негативне појаве.
У Републици Српској овим проблемом се баве или би се требали бавити Инспекторат и Пореска управа.
Нема конкретних података о исплати плате „на руке"
Из Инспектората РС поручују да уколико је послодавац исплатио плату раднику дефинисану уговором о раду у законом прописаном року те уредно платио порезе и доприносе, инспектор нема основа за предузимање мјера према послодавцу.
- Сумња да послодавци радницима дио плате исплаћују „на руке“ је веома тешко доказива у току инспекцијске контроле. Наиме, инспектор овај прекршај може доказати само уколико послодавац у његовом присуству, раднику исплаћује новац на руке. Затим иде доказни поступак који би се проводио пред надлежним судом, уз сарадњу радника који би својим исказима и достављеним доказима потврдили такве наводе, те евентуално предузимање мјера од стране истражних органа у смислу изузимања документације послодавца, контроле пословних трансакционих рачуна послодавца и друго - казали су у Инспекторату, али нису прецизирали да ли су у претходних неколико година имали пријава овакве врсте ни шта је евентуално предузето.
Додали су да утврђивање овог прекршаја није само у њиховим рукама већ и Пореске управе Српске, јер у тим случајевима послодавац избјегава плаћање пореских обавеза.
Када је у питању рад „на црно“ подаци Инспектората РС су конкретнији. У првих девет мјесеци ове године извршено је 148 контрола, у 25 случајева утврђене су неправилности а инспектори су издали 15 управних мјера и 19 прекршајних налога.
У 2021. години извршено је 277 контрола, у 49 случајева утврђене су неправилности на основу којих су инспектори издали 27 управних мјера и 52 прекршајна налога, док је у 2020. години извршено 189 контрола а у 26 случајева утврђене су неправилности на основу чега је издата 21 управна мјера и 18 прекршајних налога.
- Када је у питању ангажовање радника „на црно“ исто се најчешће констатује у областима угоститељства, трговине, експлоатације и прераде дрвета, грађевинарства, те услужним дјелатностима. У односу на претходне године уочено је смањење рада „на црно“ у области грађевинарства, што се може повезати са недостатком стручне радне снаге у овој дјелатности - навели су у Инспекторату РС.
Плате „на руке“ бољка приватног сектора
У Пореској управи РС су рекли да редовно обављају контроле са циљем откривања пореских обвезника који исплаћују дио плате у готовом новцу.
- Пореска управа РС те контроле врши у оквиру редовних контрола и не иде циљано у контроле само оних пореских обвезника за које се сумња да исплаћују дио плате у готовини, већ је то наша редовна активност. Уколико се у поступку контроле утврди да је порески обвезник исплаћивао дио плате у готовини, а Пореска управа РС докаже такве незаконите радње, пореском обвезнику се обрачунава и налаже плаћање пуног износа пореза и доприноса на лична примања на износ плате који је стварно био исплаћиван. Такође, покреће се прекршајни или кривични поступак у зависности од висине утајених пореза и доприноса - казали су у овој институцији.
Објашњавају да је ова појава најприсутнија у приватном сектору, али нису прецизирали колико је таквих случајева евидентирано.
- Приликом контрола са циљем откривања исплата у готовини, Пореска управа РС у великом броју случајева акценат ставља на оне пореске обвезнике који пријављују раднике на минималан или уједначен износ плате, те се врши анализа односа добити одређеног пореског обвезника и броја пријављених радника на минималну плату. Поред тога, неки од индикатора приликом планирања контрола је и када број пријављених радника није у пропорцији са приходима исказаним у годишњим извјештајима, али и када износ плата исказаних на мјесечној пријави пореза по одбитку сувише одступа од просјечне плате за одређен степен стручне спреме, као и када је радник приликом промјене послодавца пристао на мању мјесечну зараду. Такође, приликом ових контрола, у обзир се узима и врста дјелатности пореског обвезника, затим степен стручности и друго - објаснили су, у Пореској управи Републике Српске.
Како би те контроле биле успјешније и имале што већи ефекат, у Пореској управи Српске истичу да је потребно да се укључе и сами радници који добијају дио плате у готовини.
- Међутим, проблем при контролама представља чињеница да радници, из страха да не остану без посла, уопште не сарађују са инспекторима, односно изјављују да је износ који добију на свој текући рачун, цјелокупан износ њихове мјесечне плате - навели су у овој институцији и позвали све оне који се налазе у таквој ситуацији да пријаве Пореској управи РС и сарађују са инспекторима.
Кантони контролишу сваки за себе, без заједничког плана
У ФБиХ ситуација није ништа боља од оне у РС, али је далеко компликованија, због подјеле надлежности.
Наиме, из Федералне управе за инспекцијске послове поручују да немају надлежност када су у питању ове неправилности у приватном сектору. Контроле и евентуално предузимање одређених мјера обављају кантоналне инспекције, које немају обавезу достављања података Федералној управи за инспекцијске послове, тако да се свака управа, њих укупно десет, баве овим проблемима појединачно. Расположиве информације које су доставиле поједине управе су мање – више исте.
Управа за инспекцијске послове Западнохерцеговачког кантона у задње три године није запримила ниједну пријаву за инспекцијски надзор по основи тврдње како је послодавац радника пријавио на минималац, а како му остатак плате исплаћује „на руке“. Исто тако та неправилност није утврђена ни током редовних контрола.
- Наведену неправилности готово је немогуће утврдити без пријаве радника. Само непосредним изјашњавањем радника који своју плату једним дјелом прима „на руке“ и уз достављање доказа инспектор може предузимати додатне радње како би доказао такву тврдњу радника - рекли су у овој Управи.
Без закљученог уговора о раду и без пријаве на обвезно осигурање у 2020. години затечено је 59 радника, у 2021. години 70, а до октобра ове године 71 радник.
- Према субјектима код којих су уочене ове неправилности су предузете управне и прекршајне мјере и то путем рјешења о отклањању недостатака и прекршајних налога, а највећи број ових субјеката био је из дјелатности угоститељства, трговине и грађевинарства - прецизирали су Управа за инспекцијске послове ЗХК.
Сличне информације су стигле и из Управе за инспекцијске послове Кантона 10 (Херцегбосанске жупаније). Ни ова институција није примила ниједну пријаву у 2020, 2021. или 2022. години да послодавац раднику исплаћује дио плате „на руке“.
Из ове управе поручују да инспектори за рад тешко могу доказати овакву неправилност.
- Радници јако ријетко одлучују пријавити послодавца за неправилности, јер страхују да ће по тој пријави остати без посла - казали су у овој Управи.
Када је у питању рад на црно у 2020. години инспектори су регистровали 76 случајева, у 2021. години знатно мање 46 радника а до краја десетог мјесеца ове године 71 радника.
- За све послодавце код којих је утврђено да запослени немају регулисан радни однос инспектори су издали ријешење о забрани даљењег ангажмана тих запослених док се истим не закључи уговор о раду и изврши пријава. За послодавце који не поступе по рјешењу инспектори покрећу прекршајни поступак - навели су у овој управи.
Без посебних евиденција
У Кантоналној управи за инспекцијске послове, Кантона Сарајево су рекли да инспекторат рада, не води евиденцију о пријавама које се односе на исплате дијела плате „на руке“.
Објашњавају да је један од разлога тај што кантонални инспектори рада утврђују да ли се плата раднику исплаћује у законским роковима, те да ли је плата исплаћена у складу са уговором о раду.
- Уколико се у пријавама наводи случај исплаћивања остатка плате “на руке”, пријава се просљеђује Пореској управи ФБиХ на надлежно поступање - рекли су у Кантоналној управи за инспекцијске послове КС.
Други разлога је што се захтјеви за инспекцијски надзор код овог органа не евидентирају по садржају пријаве, већ по субјекту надзора и подносиоцу пријаве.
- Тако да егзактне податке о броју приспјелих пријава које се односе на наведене околности није могуће прецизирати - казали су у овој кантоналној инспекцији.
Поручују да у случајевима да инспектори утврде да радници раде без закљученог уговора о раду и пријаве на осигурање, субјекту надзора и лицу затеченом на раду, издају се прекршајни налози. И у овом кантону као и у претходним, било је таквих случајева. У 2020. години евидентирано је укупно 214 радника „на црно“, у 2021. години 170, а у првих десет мјесеци 2022. године 85 лица.
- Највећи број лица без закљученог уговора о раду и пријаве на осигурање у КС откривен је код субјеката који се баве угоститељством - поручују из ове кантоналне инспекције.
У Пореској управи Федерације БиХ су рекли да не води посебне евиденције о броју поднесених пријава грађана које се односе на исплате дијела плате радницима „на руке“ или у „коверти“. И они поручују да је ову неправилност тешко доказати, јер како наводе „исплата плате на руке није евидентирана у прописаним књиговодственим евиденцијама контролисаног порезног обвезника“.
- Ако се о овим исплатама и воде неке евиденције, то су евиденције које послодавцима служе за њихову интерну употребу и не налазе се у пословним просторијама, нити се у поступку контроле предочавају пореским инспекторима. Због тога је исплату дјела плате у готовом новцу врло тешко доказати. У недостатку оваквих материјалних доказа, једино доказно средство су изјаве запослених радника о стварном износу примљених нето плата. Међутим, досадашња пракса је показала да радници нису спремни на сарадњу са порезним инспекторима, у страху од евентуалног отказа уговора о раду - прецизирали су у Пореској управи ФБиХ.
Одговорност у рукама пореских и контролних органа
Директор Уније послодаваца РС Саша Аћић каже да је исплата дијела плате у готовини присутна у свим секторима од трговине, угоститељства, грађевинарства, у услугама.
- Највећи проблем је што се ми, као заједница, нисмо успјели изборити са тим проблемом више од 20 година, то указује на неповјерење у институције државе и порески систем. Због тога се мора радити на интегритету контролних органа, али и кроз транспарентност код трошења јавних средстава. Грађани морају разумјети зашто је добро за њих да плаћају порезе - навео је Аћић.
Додаје да је такође битно да радници знају да рад у неформалној „сивој“ или „црној зони“ иде њима на штету.
- Дуготрајни боравак радника у сивој или црној зони, подразумијева да тај радник не може остварити оно што могу они чија су примања видљива – заснивања породице, подизања кредита за стамбено збрињавање и тако даље - казао је Аћић.
Додао је да обје ситуације, исплата дијела плате у готовини или када радник уопште није пријављен подразумијева одговорност и радника и послодавца, јер се ради о договору.
- Међутим одговорност лежи на најодговорнијем, а то су порески и контролни органи - нагласио је он.
Осврнуо се и на информација које су доставиле надлежене институције о овом проблему.
- Ако је немогуће утврдити исплату плате „на руке“ онда они требају одступити и дати тај посао онима који могу да га раде. Ако је могуће тако нешто утврдити у некој другој држави, а постоје државе у којима је то могуће и у којима се свака новчана трансакција прати, онда је то могуће и овдје - рекао је Аћић и нагласио да се то може постићи само ако постоји политичка одлука „оних који су најодговорнији да се коначно суоче са исплатом дијела плате у кешу и радом на црно“.
- Уз стављане неевидентиране робе у промет, исплата дјела плате у готовини и рад на црно представљају најдоминантније облике неформалне економије што су у суштини и најдоминантнији извори корупције - закључио је Аћић.
Губе се милиони марака, нема просперитета
Док институције поручују да кључну улогу у рјешавању ових негативних појава имају радници, који требају пријављивати ове нерегуларности, а привредна заједница поручује да су најодговорнији порески и контролни органи, а привреда трпи огромне губитке. Упућени у ову проблематику поручују да се о цифрама само може нагађати.
- Тешко је радити неке конкретне процјене, разумијевајући да немамо тачне податке о броју оних који су ангажовани у оквиру неформалне економије. Само из позиције буџета, ријеч је о неких 0,5 до 1,5 милијарду КМ средстава годишње – опортунитетни трошак, прије свега по основу неуплаћених доприноса - казао је економски аналитичар Адмир Чавалић.
Објаснио је да се економски посматрано, највећа штета односи на изостанак изградње дугорочних стабилних и предвидљивих институција.
- Ако је значајан дио економије неформалан, онда је тешко говорити о институционалној економији као предуслову континуираног просперитета. Неформални сектор нема значајније могућности раста, нити сарадње са формалним дијелом економије. Специфично, радници нису задовољни због тога што њихов статут није формалан, или је дјелимично формалан – то им онемогућава кредитну задуженост, приступ здравству, адекватне пензије и слично - навео је он.
Признаје да у свему овоме не треба искључити ни корупцију која захватила све поре друштва у БиХ.
- Вјероватно да постоји неселективних приступа рјешавању ових проблема што може бити резултат одређених политичких договора и слично. Неке се појаве једноставно не могу другачије објаснити. Иначе, корупција је општи проблем нашег друштва и економије. Овај проблем илуструје постојање наизглед ригидног система којег је ипак могуће заобићи кроз акт корумпирања. Зашто је корупција лоша? Опет се враћамо на неформалност – нема предвидљивости и стабилност друштвених и економских односа. То кошта и плаћамо цијену тога кроз корупцију. Већи су трансакциони и сви други трошкови за друштва у којима је корупција нормална и учестала појава - прецизирао је Чавалић.
Како би се ови проблеми свели на најмању могућу мјеру, Чавалић поручује да инстутуције требају бити инклузивније.
- Шта то конкретно значи? Лакши улазак у систем односно формализацију и то кроз спуштање баријера за улазак. Смањивање фискалног оптерећења на рад је основни корак у овом процесу. Морамо мијењати и перцепцију намјене утрошка средстава. Радници и послодавци морају разумјети гдје иду и како се троше средства која уплаћују. Коначно, препорука је да се промјени систем кажњавања. Веће и нереалније казне хране корупцију. Тога морамо бити свјесни. Корупција се не рјешава на тај начин – здраворазумски – већ управо на начин да смањимо могућности односно баријере које би водиле истој -закључио је Чавалић.
Пише: Весна Поповић
