Да ли су „стари“ студенти у Српској заслужили још једну прилику да заврше школовање или нису, тешко је говорити, посебно ако нисмо у њиховим ципелама ходали, али да су већ имали много прилика, то се може и са сигурношћу и мирне душе рећи.

Рокови за завршетак студија по старим програмима продужавани су десет година измјенама закона о високом образовању и то је чињеница. Као што је чињеница и да су прије годину и по дана представници ових студената постигли договор с ресорним министром да им се рок продужи још једном, прихвативши да ће то бити посљедњи пут. Уз коментар да је то сасвим довољно времена да многи од њих заврше студије. У том тренутку баратало се цифром од више од 1.000 „старих“ студената у РС којима је требала ова врста подршке.

Годину и по дана касније показује се да за неке од њих то, ипак, није било довољно времена. На Правном факултету у Бањалуци има, тако, још 60-ак њих, с једним или два испита до краја, који тешко да ће стићи да их ријеше прије новембра. Тада им истиче најновији законски рок да заврше студије по програму по којем су почели да студирају.

И мада су се они надали да би им рок још једном могао бити продужен, јер је слично већ урађено у ФБиХ или Србији, од тога, по свему судећи, нема ништа. Није ни логично, ни за очекивати, а ни у складу с договором, да се рокови помијерају по томе како је коме остао који испит да заврши, јер би се тако могло у недоглед. А ни тако, реално, не треба.

Ако ништа друго, изненађени и затечени сигурно не могу бити, јер већ дуже од деценију је било само питање када ће и том продужавању рокова доћи крај. Тога су и они морали бити свјесни.

Ситуација у којој ће се неки од њих од новембра наћи, истина, није нимало завидна, јер није лако добити осам нових испита због преласка на болоњски начин студирања, када сте вишегодишње студирање коначно притјерали на један или два испита до краја. Једино што вам сада треба је вријеме. Али будући правници би, ако ико, морали знати шта је то рок и шта слиједи када се он пропусти.