Da li su „stari“ studenti u Srpskoj zaslužili još jednu priliku da završe školovanje ili nisu, teško je govoriti, posebno ako nismo u njihovim cipelama hodali, ali da su već imali mnogo prilika, to se može i sa sigurnošću i mirne duše reći.

Rokovi za završetak studija po starim programima produžavani su deset godina izmjenama zakona o visokom obrazovanju i to je činjenica. Kao što je činjenica i da su prije godinu i po dana predstavnici ovih studenata postigli dogovor s resornim ministrom da im se rok produži još jednom, prihvativši da će to biti posljednji put. Uz komentar da je to sasvim dovoljno vremena da mnogi od njih završe studije. U tom trenutku baratalo se cifrom od više od 1.000 „starih“ studenata u RS kojima je trebala ova vrsta podrške.

Godinu i po dana kasnije pokazuje se da za neke od njih to, ipak, nije bilo dovoljno vremena. Na Pravnom fakultetu u Banjaluci ima, tako, još 60-ak njih, s jednim ili dva ispita do kraja, koji teško da će stići da ih riješe prije novembra. Tada im ističe najnoviji zakonski rok da završe studije po programu po kojem su počeli da studiraju.

I mada su se oni nadali da bi im rok još jednom mogao biti produžen, jer je slično već urađeno u FBiH ili Srbiji, od toga, po svemu sudeći, nema ništa. Nije ni logično, ni za očekivati, a ni u skladu s dogovorom, da se rokovi pomijeraju po tome kako je kome ostao koji ispit da završi, jer bi se tako moglo u nedogled. A ni tako, realno, ne treba.

Ako ništa drugo, iznenađeni i zatečeni sigurno ne mogu biti, jer već duže od deceniju je bilo samo pitanje kada će i tom produžavanju rokova doći kraj. Toga su i oni morali biti svjesni.

Situacija u kojoj će se neki od njih od novembra naći, istina, nije nimalo zavidna, jer nije lako dobiti osam novih ispita zbog prelaska na bolonjski način studiranja, kada ste višegodišnje studiranje konačno pritjerali na jedan ili dva ispita do kraja. Jedino što vam sada treba je vrijeme. Ali budući pravnici bi, ako iko, morali znati šta je to rok i šta slijedi kada se on propusti.