Крстарење уз обалу Свете Горе из грчког мјеста Уранополис један је од ријетких начина да туристи, а посебно жене којима није дозвољен улазак у ову монашку државу изблиза виде дио једног од највећих православних духовних средишта.
Постоје мјеста којима не можете прићи, али их можете доживјети, а управо такав је сусрет са Светом Гором са мора.
Због правила познатог као аватон, које у преводу значи "не крочити", женама није дозвољен улазак на полуострво Атос, па је панорамско крстарење јединствена прилика да макар са мора доживе њене светиње.
УРАНОПОЛИС - КАПИЈА КА СВЕТОЈ ГОРИ
Дух Свете Горе осјети се већ по доласку у Уранополис.
У уским улицама нижу се мале продавнице у којима се могу пронаћи иконе, бројанице, тамјан, кандила и књиге, док из луке током цијелог дана испловљавају бродови, гдје једни воде туристе на панорамско разгледање, а други превозе ходочаснике који уз посебну дозволу настављају пут ка Атосу.
И прије него што се на хоризонту укажу камени зидови манастира, постаје јасно да је Уранополис много више од обичног приморског мјеста - то је капија ка Светој Гори.
Брод лагано напушта луку и плови дозвољеном удаљеношћу од обале, откривајући призоре који остављају без даха.
ДРЕВНИ МАНАСТИРИ КАО ДА ИЗРАСТАЈУ ИЗ СТИЈЕНА
На стрмим литицама изнад плаветнила Егејског мора нижу се древни манастири, као да израстају из стијена на којима већ вијековима одолијевају времену.
Током пловидбе могу се видјети манастири Дохијар, Ксенофонт, Свети Пантелејмон, Симонопетра, Григоријат, Дионисијат и Свети Павле.
Сваки од њих чува дио богате историје Свете Горе као што су драгоцјене иконе, средњовјековне рукописе, старе богослужбене књиге и реликвије које представљају непроцјењиво насљеђе православља.
Фото: srna.rs
Посебно се издваја Симонопетра, један од најупечатљивијих манастира који као да пркоси гравитацији, подигнут на високој стијени изнад мора.
Поглед привлачи и руски манастир Светог Пантелејмона који је препознатљив по зеленим куполама, богатој библиотеци и зидовима који се на сунцу пресијавају, па је лако уочљив и са велике удаљености.
Иако брод не пристаје уз обалу, тишина која прати пловидбу и поглед на манастире довољни су да се осјети посебна атмосфера овог мјеста.
Панорамско крстарење траје око три часа, а карта кошта 25 евра, што га чини једним од приступачнијих начина да се из непосредне близине доживи овај јединствени призор.
Када се брод окрене назад ка луци манастири полако нестају из вида, али утисак да сте бар накратко завирили у свијет који вијековима живи по својим правилима остаје много дуже од саме пловидбе.
Пише: Николина Дамјанић