Награда у области науке у БиХ за успјехе на међународном плану за 2024. годину додијељена је проректору за научноистраживачки и умјетнички рад Универзитета у Источном Сарајеву Јелени Крунић.

Ова награда се додјељује научном раднику за изузетно успјешан рад у подручју науке и остварене резултате на међународном плану, при чему се узима у обзир изузетно научно остварење, те допринос развоју и популаризацији науке, као и презентовању БиХ на међународном плану. У обзир се узимају студије објављене у реномираним међународним часописима, монографије и развој иновативних рјешења и патената, као и вођење и реализацијa великих међународних пројеката. Посебан значај има континуитет рада и његов утицај на унапређење научних метода, уз истовремено изградњу међународних партнер­става и менторство младих истраживача.

У разговору за портал „Катера“ Крунићева је истакла да је за њу ово највеће признање које је до сада примила за научноистраживачки рад, те да осјећа велику захвалност јер јој је указана велика част на средини професионалног пута, а  увијек је вјеровала да награде тог ранга представљају круну каријере.

И управо због тога овај успjех доживљава и као јасан подстрек да настави да улаже максималан труд, да ради на себи и да тако оправда указано повјерење.

- Иза овог резултата стоји рад не једне особе већ великог тима, смијем рећи, изузетних људи, вриједних и посвећених истраживача. Ту прије свега мислим на моје колеге са Медицинског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, али и са Стоматолошког факултета Универзитета у Београду, са којима скоро двадесет година имам част да дијелим ентузијазам и радост истраживања и научних открића. Њихова стручност, посвећеност и подршка били су неодвојиви дио сваког корака ка овом признању. Зато желим да истакнем да је ово награда свих нас, а не мене појединачно као истраживача – навела је она.

Она награда је за њу, с једне стране потврда да је досадашњи рад препознат, а с друге стране обавеза да се указано повјерење оправда.

- Научна изврсност није нешто што се достигне једном заувијек; то је процес који тражи стално преиспитивање, учење и усавршавање. Посебно у контексту међународне сарадње, потребна је отвореност, иницијатива и континуиран рад на повезивању са истраживачима и институцијама изван наше земље – рекла је она.

Наша саговорница је искористила прилику да се захвали ментору, проф. др Драгици Стојић, редовном професору са Стоматолошког факултета у Београду, која је, како истиче, научила свему, од односа према научноистраживачком раду до људских вриједности попут упорности, академскe честитости и тимског духа. 

- Ово признање није само потврда досадашњег рада, већ вјетар у леђа за будуће изазове. Са неизмјерним поштовањем и одговорношћу гледам ка сљедећим пројектима, спремна да дам све од себе и заједно са својим тимом дамо нови допринос науци – додала је она.

На питање да ли се морала борити са стереотипима и предрасудама о томе откуд уопште моћне и успјешне жене међу нама, Крунићева је навела да из њеног личног искуства никада није осјетила да то што је жена представља препреку у научноистраживачком раду.

У њеном случају, наука је увијек „мјерила“ искључиво по резултатима, а не по полу.

- Наука сама по себи не прави разлике, она препознаје труд, посвећеност и конкретне доприносе, а не то да ли сте мушкарац или жена. Не тврдим да не постоје примјери дискриминације, али моје лично искуство је позитивно и охрабрујуће. Имала сам прилику да сарађујем и са колегама и колегиницама који вреднују квалитет рада и научни допринос изнад свега. То ми је дало слободу да се усредсредим на оно што највише волим – истраживање и радозналост откривањa новог – рекла је наша саговорница.

Крунићева, један од водећих стручњака у својој области везана је за Медицински факултет у Фочи и за Катедру за денталну патологију, а наш угодни разговор био је прилика да је питамо гдје је данас позиционирана ова катедра у научноистраживачком свијету.

- Катедра за денталну патологију је саставни и веома активан дио студијског програма Стоматологија Медицинског факултета Фоча. Наше научноистраживачке активности и резултати које постижемо не могу се посматрати изоловано – они су у великој мјери одраз квалитетне и подстицајне атмосфере која влада на нивоу цијелог факултета и Универзитета у Источном Сарајеву – појаснила је она.

Успјех који постижу резултат је тимског рада, сарадње и континуираног улагања у науку и образовање.

- Иако смо поносни на досадашње резултате и научну продуктивност, никако не гледамо само себе. Референтне тачке су нам свјетски универзитети, водеће институције и стручњаци који постављају највише стандарде у области денталне медицине и науке уопште. У том контексту, свјесни смо да има много простора за напредак. То је процес који захтијева велику посвећеност, дугорочну визију и стално усавршавање. Али управо тај изазов покреће. Верујем да Медицински факултет Фоча, заједно са студијским програмом Стоматологија и свим нашим катедрама, има и потенцијал и капацитет да настави да расте, да шири научну мрежу сарадње и да својим примјером инспирише и млађе генерације да остану у науци и стреме највишим циљевима – додала је Крунићева.

Говорећи о науци и квалитету образовања данас, проректор за научноистраживачки и умјетнички рад мишљења је да живимо у епохи информационе преоптерећености, гдје се свакодневно сусрећемо са садржајима веома различитог квалитета, те да су, захваљујући принципима отворене науке и дигитализације, научни резултати и сазнања доступнији него икад прије.

- Међутим, оно што јесте велики изазов нашег времена је управо та количина информација. Данас није довољно само доћи до података; изузетно је важно знати како препознати вриједност, издвојити квалитет од квантитета и научну истину од лоше интерпретираних резултата. Свако вријеме носи своје специфичне изазове. Зато је популаризација науке данас важнија него икада – не само да би се приближила широј јавности, већ и да би се у јавном простору очувала вриједност критичког мишљења, провјереног знања и научног метода – истакла је.

За крај разговора, Крунићева је навела да планира да настави још активније да се бави истраживачким радом, јер је континуитет истраживања кључ за научни развој.

Сматра да је важно да своја искуства преноси студентима, јер су они наша будућност и темељ даљег развоја наше установе и друштвене заједнице.

- Циљ нам је да као факултет и универзитет стално напредујемо, подижемо квалитет наставе и истраживања и повећамо нашу видљивост и препознатљивост на домаћем и међународном нивоу. Заједнички рад, посвећеност и љубав према науци остају водиља у свим будућим активностима – закључила је она.

Јелена Крунић је дипломирала је као студент генерације на Стоматолошком факултету Универзитета у Источном Сарајеву, магистрирала, специјализирала и докторирала на Медицинском факултету у Фочи.

Дужност проректора за научно-истраживачки и умјетнички рад Универзитета у Источном Сарајеву обавља од 2019. године.

Објавила је бројне научне радове у међунардним научним часописима, публикацијама, остварила учешће у бројним међународним конференцијама и пројектима, чиме је потврдила статус једног од водећих стручњака у својој области.