Тринаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф биће одржан од 13. јануара до 18. јануара 2020. године у Дрвенграду, на Мокрој Гори, а како је јуче најављено на конференцији за медије у Министарству културе и информисања, млади филмски ствараоци и великани свјетског ауторског филма биће у фокусу и на овогодишњем издању.

У такмичарском програму наћи ће се 21 филм домаћих и иностраних аутора, а за фестивалске награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичиће се остварења младих режисера из Кине, Румуније, Белорусије, Мађарске, Бугарске, Украјине, Швајцарске, Србије, Израела, Шпаније, Пољске, Ирана, Хрватске и Француске. Међународни жири чине Паоло Вирци, италијански редитељ, писац и продуцент, Тонино Бенаквиста, француски писац и сценариста и шаховски велемајстор Владислав Ткачијев.

Награду “Вилко Филач” за најбољу фотографију додијелиће француски директор фотографије Мишел Аматје.

Оснивач Емир Кустурица казао је да је ове године на конкурс пристигло 722 филма, а изабрана су остварења која се издвајају по стилу, техничком умјећу и аутентичном погледу на свијет.

Такмичарски програм Кустендорфа чиниће седамнаест краткометражних и четири документарна филма. Кустурица је истакао да ће овогодишњи фестивал бити у част редитеља који раде у кризном периоду.

– Када сам био студент био сам у паничном страху да ли ће наш филмски језик моћи да опстане у вријеме када су тада већ наговјештавали његово истребнуће. Тада су правили телевизијске серије базиране на најјефтинијем, али најинтригантнији заплету и бојали смо се да ће побиједити они који свој редитељски израз не базирају на времену и простору – казао је редитељ.

Он је подсјетио на вријеме када један од највећих редитеља Акиро Курасава ишао толико далеко да је мјерио дужину кадрова и правио резове по дужини откуцаја сопственог срца и крвним притиском.

– Правећи елипсу 30 година касније ми живимо у блату друштва спектакла, заражени Холивудом, не само на филму, не само ми, већ читав свијет. У тој раскоши различитости ми још увијек препознајемо да постоје редитељи који нажалост нису дуговјечни, јер живе у околностима које су такве да свједоче нестанку аутора – сматра Кустурица.

Живећи у времену друштва спектакла, додаје, у коме је важан процес, а не оно како ми уистину живимо, у времену када капитализам доживљава свој врхунац, а “ми постајемо дјеца Холивуда.”

– Ми смо на раскрсници гдје ће нажалост ишчезнути филм који смо вољели. Све због прилагођавања услова тржишту редитељи губе своју функцију. Примијетили сте да је све мање важно ко режира филм, да је најважније да се он деси и која звијезда у њему игра. Имамо најпростије режиране филмове базиране на тим заплетима које смо ми деведесетих избјегавали – каже редитељ.

Међутим, према његовом мишљењу, то не значи да не постоје добри аутори.

– Све је као и у политичком животу – важне теме су маргинализоване на најпростији начин. Сваким кликом ми продужавамо уже о које ће нас објесити или о које ћемо се објесити. Уметник у друштву више нема функцију коју је накад имао – ако се не укључи у партију – сматра Кустурица.