Бројка коју видите на апликацијама представља индекс квалитета ваздуха (Air Quality Index, AQI) и служи да податке о тренутним концентрацијама загађујућих материја у ваздуху (које се мјере у микрограмима по метру кубном) "преведе" у скалу једноставнију за разумијевање којом би се оцијенило тренутно стање квалитета ваздуха на одређеном подручју. Већа индексна вриједност значи загађенији зрак и озбиљније евентуалне посљедице по здравље. На примјер, 50 индексних поена значи релативно чист зрак и малу вјероватноћу штете по здравље, док индексна вриједност од преко 300 поена значи загађење високог нивоа, изузетно опасног по здравље свих грађана. Вриједности на скали се могу кретати од 1 до 500, а квалитет ваздуха је подељен у 6 категорија, од зелене – добре, до бордо, која је оцијeњена као опасна:
| ИНДЕКС | ОПИС | УТИЦАЈ НА ЗДРАВЉЕ | УПОЗОРЕЊЕ |
|---|---|---|---|
| 0-50 | ДОБРО | Нема. | Нема. |
| 51-100 | УМЈЕРЕНО | Изузетно осјетљиве особе могу искусити симптоме респираторних болести, могуће погоршање симптома срчаних и плућних болести код кардиопулмолошких пацијената и старијих особа. | Изузетно осјетљиве особе би требале смањити дуже или напорне активности на отвореном. |
| 101-150 | НЕЗДРАВО ЗА ОСЈЕТЉИВЕ ГРУПЕ | Повећана могућност симптома респираторних болести код осјетљивих група становништва укључујући старије особе. Могуће погоршање симптома срчаних и плућних болести и урањена смртност код особа са плућним и срчаним болестима. | Особе са плућним и срчаним болестима, дјеца и старији би требали смањити дуже или напорне активности на отвореном. |
| 151-200 | НЕЗДРАВО | Погоршање симптома респираторних болести код осјетљивих група становништва укључујући старије особе и дјецу. Пораст погоршања симптома срчаних и плућних болести и урањене смртности код особа са плућним и срчаним болестима. Повећање респираторних сметњи код свакога. | Особе са плућним и срчаним болестима, дјеца и старији би требали избјегавати било какве активности на отвореном. |
| 201-300 | ВЕОМА НЕЗДРАВО | Значајно погоршање симптома респираторних болести код осјетљивих група становништва укључујући старије особе и дјецу. Значајно погоршање симптома срчаних и плућних болести и повећање смртности код особа са плућним и срчаним болестима. Значајно повећање респираторних сметњи код свакога. | Особе са плућним и срчаним болестима, дјеца и старији би требали избјегавати било какве активности на отвореном. |
| 300+ | ОПАСНО | Озбиљно погоршање симптома респираторних болести код осјетљивих група, укључујући старије особе и дјецу, те ефеката срчаних и плућних болести и повећање смртности код плућних и срчаних болесника. Озбиљан ризик ефеката респираторних болести код свакога. | Сви би требали избјегавати икакве физичке активности на отвореном. Особе са плућним и срчаним болестима, дјеца и старији требају остати код куће и смањити све физичке активности. |
Подаци које можете видјети на апликацијама долазе од мјерних станица које су постављене на различитим мјестима у општинама/градовима. Мјерне станице су опремљене сензорима који мјере концентрације загађујућих материја.
Температура ваздуха обично пада са повећањем надморске висине (1 °C на 100 m). Али током хладних зимских ноћи површина земље веома брзо губи температуру. Зрак у близини површине постаје хладнији од зрака изнад њега и тако настаје топлији слој ваздуха, изнад хладнијег. То се назива температурна инверзија. При оваквој температурној инверзији, топли ваздух делује као поклопац, прекривајући опасне честице.
Слојеви топлог ваздуха спречавају да зрак испод њега прође. Због тога, загађивачи који се стварају приликом ложења у домаћинствима, издувни гасови возила и други индустријски загађивачи, круже у близини површине. Концентрација токсина у ваздуху који удишемо расте и постајемо заглављени у “куполи”.
Град смјештен у долини и близу планина подложнији је температурној инверзији од других градова. Хладни ваздух је гушћи и тежи; због тога често “клизи” низ падину планине и завршава у долини, остављајући топлији зрак изнад.
Иако је индустријско загађење на константном нивоу током цијеле године, загријавање домаћинстава и емисије из возила су већи током хладнијих зимских дана. Нарочито у сиромашнијим земљама у којима се у домаћинствима ложи угаљ и разно смеће. Ниво PM 2.5 честица, угљен моноксида и других токсина се тиме знатно се повећава. PM 2.5 представља честичне материје (particulate matter – PM) које имају пречник мањи од 2.5 микрометра. Пошто су врло мале и лагане, фине честице остају дуже у ваздуху него теже честице. Захваљујући својој малој величини, честице мање од 2.5 микрометара су способне да прођу нос и грло, те могу да продру дубоко у плућа, а чак могу ући и у крвоток, што их чини изузетно опасним за човјека.
Информисаност јавности о проблему квалитета ваздуха у нашој земљи и региону је у посљедње вријеме знатно порасла. Сада је потребно енергију што више усмјерити у рјешавање овог проблема. Мјере су разне, од субвенционисања куповине ефикаснијих пећи и квалитетнијег горива за грађане, преко унапређења енергетске ефикасности, па све до напуштања угља као енергента и преласка на обновљиве изворе енергије.
Истовремено, све мјере које повољно утичу на смањење загађења ваздуха такође ће допринијети и смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште и ублажавању климатских промена.