Весна Лаловић из Источног Новог Сарајева још у дјетињству почела је да губи вид, али није дозволила да је сљепило изолује иако је, како је рекла, уклањање предрасуда друштва често већа препрека од оних физичких.

Лаловићева је на почетку разговора за Срну истакла да слијепе особе не траже сажаљење него једнаке могућности за образовање, запошљавање и достојанствен живот, али да многи не знају како им правилно приступити.

Лаловићева је руководилац Одјељења за слијепа и слабовида лица у Матичној библиотеци Источно Сарајево, те је указала како се особе са инвалидитетом морају више борити у животу и доказивати колико могу, јер их друштво тешко прихвата.

- Важно је да се труде и раде на себи - каже Лаловићева, која самостално обавља већину послова, како у стану, тако и ван њега.

Иако постоје бројне архитектонске и друштвене баријере, ова храбра и борбена жена свакодневно их савладава позитивним ставом и несаломивим духом, а у свему је, нагласила је, имала велику подршку родитеља.

Од седме године боравила је у интернату, у школи за слијепу дјецу и омладину у Сарајеву, гдје је стекла основно и средње образовање, али научила и да буде самостална, сигурна у себе и да не одустаје пред различитим животним изазовима.

Иако за неке људе дјелује немогуће да слијепи могу самостално да шију, везу, хеклају и да се баве другим ручним радовима, Лаловићева каже да то за њу није била препрека и да је то уз помоћ мајке савладала још као дјевојчица.

- Нажалост, има слијепих и слабовидих који не желе да науче ни Брајево писмо, не желе да се образују, усавршавају, да користе предности технологије и говорне програме који би им сигурно били од велике помоћи - рекла је Лаловићева.

Указала је да се о слијепима обично говори само када се обиљежава Међународни дан бијелог штапа, те да су њихова права и потребе често занемарени, што се најлакше може видјети по архитектонским баријерама у локалним заједницама у којима живе.

- Самостално се крећем и користим бијели штап, али препреке су на сваком пољу, људи се паркирају гдје не треба, нема звучних семафора, тактилних стаза. Толико тога би могло да се уради да нам се помогне, али и даље се гради као прије 50 година - нагласила је Лаловићева.

Навела је и да јој људи понекад постављају крајње неумјесна питања о извршавању свакодневних обавеза, на која, како каже, одреагује дрским одговорима, али је навела да све зависи од особе шта и колико жели у животу.

- И код здравих и особа са инвалидитетом најбитније је да узму живот у своје руке колико је то могуће. Не кажем да мени не треба помоћ, напротив, има оних који ми је пружају, али људи када виде да се ви борите, онда ће и они више да вам буду подршка - сматра Лаловићева.

Говорећи о раду Одјељења за слијепа и слабовида лица у Матичној библиотеци, Лаловићева је навела да тренутно имају 2.700 аудио-књига и 40 на Брајевом писму, те 150 чланова.

- Колеге, волонтери и професори снимају аудио-књиге углавном у библиотеци, а има и аутора који напишу, па онда за нас и сниме књигу без икакве накнаде - додала је она.

Имају јако добру сарадњу са Библиотеком за слијепе Црне Горе, Специјалном библиотеком за слијепа и слабовида лица Републике Српске, Библиотеком за слепе "Др Милан Будимир" из Србије, са којима размјењују књиге и додатно обогаћују фонд.

Међународни дан бијелог штапа, који се обиљежава 15. октобра, представља један од најважнијих датума за подизање свијести о правима, могућностима и изазовима с којима се свакодневно суочавају слијепе и слабовиде особе.