Министарство унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске евидентирало је прошле године укупно 60 кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјетета, рекла је Срни начелник Одјељења за односе са јавношћу МУП-а Мирна Миљановић.

Ријеч је о 28 кривичних дјела обљуба са дјететом млађим од 15 година, затим 15 кривичних дјела искориштавање дјеце за порнографију, девет кривичних дјела полна злоупотреба дјетета старијег од 15 година, те три кривична дјела задовољење полних страсти пред дјететом.

Евидентирана су и два кривична дјела упознавање дјеце с порнографијом, једно кривично дјело искориштавање компјутерске мреже, једно навођење дјетета на проституцију и једно полно насиље над дјететом, подаци су МУП-а.

Евидентирано 26 кривичних дјела против полног интегритета

МУП је прошле године евидентирао 26 кривичних дјела против полног интегритета, и то шест силовања, 15 полног узнемиравања, два кривична дјела обљубе над немоћним лицем, два навођења на проституцију и једно кривично дјело полна уцјена.

Дакле, у Српској са популацијом од 1.170.342 становника према посљедњем попису, евидентирано је укупно 86 кривичних дјела против полног интегритета, те кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјетета.

Из МУП-а су нагласили да су сва ова кривична дјела расвијетљена.

Према подацима са сајта Евростата, у ЕУ у 2019. години 55 од 100.000 жена биле су жртве сексуалног напада, а 28 од 100.000 жена биле су жртве силовања. Стопе су биле знатно ниже за мушкарце, 10 на 100.000 мушкараца су били жртве сексуалног напада и три од 100.000 силовања.

Никад се не бришу подаци из регистра лица осуђених за сексуалне злоупотребе дјеце

МУП је, у складу са Законом о регистру лица правоснажно осуђених за сексуалне злоупотребе и искориштавање дјеце у новембру 2018. године, успоставио Регистар ових лица.

- Сврха овог регистра је обезбјеђивање заштите дјеце од сексуалне злоупотребе, злостављања и искориштавања, те спречавање лица правоснажно осуђених за та кривична дјела да поново изврше исто или слично кривично дјело - истакли су из МУП-а.

У Регистар се уписују лица правоснажно осуђена за трговину дјецом, те сексуално искориштавање и злостављање дјеце. Подаци који се уписују о починиоцу - лични, о извршеном кривичном дјелу, те о казни - су тајни. Подаци из Регистра воде се трајно и не бришу се. Не могу се уступити појединачно грађанима, него се могу дати суду, тужилаштву и осталим надлежним органима, навели су из МУП-а.

За разлику од Републике Српске у којој је ова област законски уређена прије пет година, у Федерацији БиХ не постоји овакав регистар јер још није усвојен закон о посебном регистру особа правоснажно осуђених за кривична дјела против полне слободе и морала према дјеци и малољетницима у ФБиХ.

Образовне и васпитне установе су обавезне да прије запошљавања провјере особу у регистру

Миљановићева је подсјетила да су образовне и васпитне институције обавезне да приликом пријема у радни однос или ангажовања одређеног лица за обављање послова који доводе до непосредног контакта са дјецом, затраже од надлежног органа за вођење Регистра податак да ли је то лице уписано у Регистар.

Уколико лице за које се траже подаци није уписано у казненој евиденцији која се води у Републици Српској, орган надлежан за вођење Регистра обавезно ће затражити податке о осуђиваности од надлежног органа који ту евиденцију води.

Законом су прописане новчане казне за институције, установе или организације које пропусте да изврше ову своју обавезу, као и одговорна лица у тим правним лицима, а казне су прописане и за лица која злоупотребе податке из Регистра ради застрашивања или узнемиравања лица уписаних у Регистар или њихових породица, или те податке објаве.