Аутор „Евгенија Оњегина“ био је и државни службеник, док се књижевник кога памтимо по дјелу „Мајстор и Маргарита“ једнако добро сналазио и на фронту у улози љекара. Његов „колега“ био је и Антон Павлович Чехов, који је осим пером добро баратао и хируршким инструментима.

Иако су историју руске и свјетске књижевности исписали захваљујући свом таленту за писање, многи руски писци имали су и основна занимања, најчешће нимало повезана са књижевношћу. Неки су своје формално образовање и каријеру користили да зараде додатни новац, док су други своја знања користили искључиво за добробит човјечанства.

Александар Пушкин – државни службеник

Након завршетка угледне Царскоселске гимназије, Александар Пушкин започео је каријеру државног службеника у Колегијуму за спољне послове. Међутим, због дјела у којима је критиковао цара, он је убрзо депортован је на југ Русије, гдје је званично радио у канцеларији генерал-гувернера. По повратку у Москву наставио је да се бави историјским истраживањима и књижевношћу, све док цар није одлучио да га врати у Петербург: тада му је ускраћен приступ архиву и основном занимању, што га је врло потресло.

Михаил Љермонтов – војник

Најистакнутији пјесник руског романтизма, Михаил Љермонтов, служио је у пуку цареве гарде, а на портретима је често приказиван у војној униформи. Након Пушкиновог страдања у двобоју, а због песме „Песникова смрт“ коју је написао, Љермонтов је био деградиран у војној служби и прогнан на Кавказ. И он је, попут Пушкина, трагично страдао у двобоју, када је имао само 26 година.

 Антон Чехов – љекар

Антон Чехов дипломирао је медицину на Московском универзитету, а прву причу објавио је још као студент. Радио је у болници надомак Москве, а касније је примао пацијенте и у свом дому. Чак и на врхунцу књижевне каријере наставио је да се бави медицином: на свом имању у Мелихову отворио је амбуланту у којој је бесплатно лијечио сељаке и борио се против епидемије колере. Престао је да ради као љекар тек пред крај живота, када се разболио од туберкулозе и преселио на Крим.

Максим Горки – физички радник

Прије него што је постао познати писац и драматург, Максим Горки је обављао разне физичке послове: радио је као магационер, помоћник у пекари, радник у жељезничкој радионици и на нафтним пољима. Без завршене средње школе, Горки није могао да упише факултет, али је био пасионирани љубитељ књижевности и занимао се за филозофију, што је некако компензовало недостатак формалног образовања. Касније је напустио физичке послове и постао новинар, што му је, као и многим совјетским писцима, обезбеђивало стабилан приход.

 Михаил Булгаков – љекар

Као и Антон Чехов, и Михаил Булгаков је по струци био љекар, а своја знања из области медицине често је преносио и на папир. Главни лик његовог романа „Псеће срце“ инспирисан је био његовим ујаком, такође љекаром, који је утицао на Булгакова да се школује за доктора. Током Првог свјетског рата и Грађанског рата, Булгаков служио је на фронту као љекар, а приватно се бавио и лијeчењем венеричних болести. Касније се преселио у Москву, гдје се потпуно посветио књижевности и драматургији.

Александар Грибоједов – дипломата

Иако је остао познат по писању комедија у стиховима (најпознатија је „Невоље због памети“) и компоновању музике, основна дjелатност Александра Грибоједова била је дипломатија. Радио је као секретар у Колегијуму за спољне послове, а био је толико добар дипломата да је чак добио и позиве за учешће у руској мисији у Америци и Персији – у Америку је одбио да иде, али је рад у Персији радо прихватио.

Борис Пастернак – преводилац

У доба СССР, писци су били у обавези да буду чланови Удружења писаца и сарађују са званичним издавачким кућама. Многа дјела нису могла да се издају јер нису пролазила цензуру, па су аутори зарађивали превођењем. Борис Пастернак је знао неколико језика и без проблема је преводио дјела Шекспира, Гетеа, Бајрона, Рилкеа, Верлена, као и грузијских пјесника, обезбјеђујући себи стабилан приход без обзира на ограничења издавачких кућа.